BEOGRAD - Železnice Srbije će od 9. decembra, kada stupa na snagu novi red vožnje na svim evropskim prugama, ukinuti četiri voza između Srbije i Hrvatske. Ti polasci se ukidaju jer su hrvatske železnice tražile samo za jedan voz 700.000 evra godišnje za korišćenja njihovih pruga.
Po novom redu vožnje, da bi u saobraćaju ostao voz između Beograda i Sarajeva železnice Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH) i Republike Srpske trebalo bi toliko da izdvoje za korišćenje 87 kilometara hrvatskih pruga, kaže direktor Medija centra železnice Nenad Stanisavljević.
Stanisavljević je istakao da ne postoji ekonomski interes tri železnice da nastave sa održavanjem te linije.
Zbog odluke Hravtskih železnica da sa stupanjem na snagu novog reda vožnje, zbog nerentabilnosti u međunarodnom saobraćaju ukinu čak 46 vozova, iz Beograda neće saobraćati dva voza do austrijskog Filaha, kao i po jedan voza za Sarajevo i Zagreb.
Stanisavljević je rekao da će između Srbije i Hrvatske ostati u saobraćaju jedan voz, za koji neće biti plaćana naknada. Reč je o vozu koji će saobraćati preko srpskih i hrvatskih pruga od Beograda do Ciriha.
Železnice Srbije će, kako je rekao portparol, po novom redu vožnje imati ukupno 36 međunarodnih vozova.
"Železnice Srbije nisu ukinule ove vozove već jednostavno nije bilo ekonomske opravdanosti da budu plaćene naknade da ti vozovi ostanu u saobraćaju", rekao je Stanisavljević.
Sve je češća praksa u međunarodnom železničkom saobraćaju da se uvodi naknada za korišćenje infrastrukture, bez primene principa reciprociteta.
Zbog toga dolazi što države subvencionišu različite vidove prevoza železnicom, pa neke subvencionišu koompletan putnički saobraćaj, a neke samo unutrašnji, izuzimajući međunarodni, objasnio je Stanisavljević.
On je naveo da se godišnje cifre za naknadu korisćenja železničke infrstrukture evropskim železnicama kreću između 800.000 i milion evra.Želenice Srbije su upravo zbog takvih uslova privređivanja na tom saobraćajnom transportnom tržištu već ostale bez direktnih železničkih veza, pre svega sa Bečom, a zatim i sa Italijom.
Najdrastičniji primer u Evropi je situacija sa grčkim železnicama, koje su pre dve godine ukinule kompletan međunarodni železnički saobraćaj, jer su smatrale da je ekonomski neopravdan.
Stanisavljević je rekao da je u toku proces restrukturiranja srpskih železnica u akcionarsko društvo, u pravcu prilagođavanja evropskim standardima, zbog čega još nemaju pravo da počnu da naplaćuju naknadu za pristup železničkoj infrastrukturi.