BEOGRAD - Mirno spava. Kolonu vozila predsednika presecaju najmanje jednom dnevno. Najčešće je reč o bahatosti vozača ili ogorčenosti ljudi zbog silnih vozila s rotacijom, kojih u Srbiji ima i previše. Međutim, nije uvek tako. To u ekskluzivnom razgovoru za Kurir kaže predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Ipak, kako tvrdi, ne plaši se za svoj život, jer nema razloga da mu neko naudi...
- To ja ne prijavljujem i mislim da javnost time ne treba opterećivati. Međutim, kad je nešto uporno, kad traje predugo, ljudi iz mog obezbeđenja moraju to da prijave dežurnim službama. Sazna to 50 policajaca i bar jedan novinar.
♦ Da li je svaki put razlog samo bahatost i ogorčenost vozača?
- Da, verujem da jeste, nema razloga da mene u Srbiji neko ubije.
♦ Mislite, nema zbog čega?
- Ne vidim da bi neko mogao da me ugrozi. Sada se vozim u autu kojem niko ne može da naškodi, tako da sam apsolutno bezbedan. Ali zato molim građane Srbije da nemamo takvih problema.
♦ Šta je bilo s poslednjim slučajem?
- Izvestili su me noću da se prijavio čovek iz „škode“, rekao sam da sam ubeđen da je to slučajnost, ali i da sigurno zna da je kriv, s obzirom na to da smo se jurili dva-tri kilometra! Ipak, rekao sam da ne preduzimaju bilo kakve mere protiv njega jer verujem da je istina to što je rekao i ne želim da neko zbog mene bude kažnjen. Apelujem na medije da o takvim događajima ne izveštavaju dok se ne konsultuju sa službama Predsedništva. Mi ćemo da procenimo kad je to ozbiljno, a kad nije.
♦ Prošli put je vaša služba reagovala i izvestila. Znači li to da je ono što se desilo na auto-putu, prvi put, bilo drugačije?
- U oba slučaja reč je o bahatosti. Samo što je prvi slučaj zaslužio da bude sankcionisan, pošto je bio bahat neko ko pripada službama, poznaje propise. Takvom nije mesto u policiji! I onome od koga prima naloge!
♦ Govorite o Simiću?
- Govorim o onome koga taj policajac vozi.
♦ Vozi Dragišu Simića, načelnika saobraćajne policije.
- Ako vozi Simića, onda Simiću nije mesto da bude načelnik Uprave saobraćajne policije!
♦ Dokle se stiglo s tom istragom? Da li vas obaveštavaju?
- Samo znam da to odslikava stanje u našoj policiji - kad se umešaju ministri, direktori, načelnici, razne službe, kad se ne zna ko koga kontroliše, ko kome izdaje naređenja, onda dođe do toga. Nikada neću ugroziti bilo čiju egzistenciju, da ljudi ostaju bez posla zbog toga što ja insistiram na primeni propisa. Ali ako mi na auto-putu 20 minuta imamo ozbiljan problem i o tome obavestimo sve nadležne službe i nigde se niko ne seti da čoveka sačeka i presretne, onda to više nije do nas. Šta je trebalo, da pucaju te noći?
♦ Kako je to stvarno izgledalo? Je l’ bilo filmski? Jeste li videli ko je bio u kolima?
- Nemojte sad da ja optužujem. Čitao sam iskaz tog vozača - kaže da se uopšte nije približio na 100 metara, samo jednom na 50. Pa, koja daljina treba da bude da biste videli tablicu vozila koje vas stiže? A mi smo videli njegovu tablicu, potpuno. Čim smo ustanovili da vozilo pripada saobraćajnoj policiji, znao sam da pripada nekom iz vrha, pošto je džip. A pošto je jedini čovek u Srbiji koji vozi najskuplje automobile načelnik Uprave saobraćajne policije, znao sam da pripada njemu. Ali policija ćuti o tome.
♦ Sad više valjda neće moći da ćuti?
- Pa ne znam, već 20 dana ćute.
♦ Pokrenuta je istraga protiv vozača.
- Pa kad je iz Predsedništva podneta krivična prijava, inače nikad ne bi ništa ni počeli. Ne znam koji je razlog za to. A ne znam ni koji je razlog da u javnosti toliko kruži priča kako ja nisam bezbedan. Da li nekome smeta moje obezbeđenje, pa bi hteo da stavi svoje? Da li neko namerno plasira priču o tome da ja ličim na Đinđića? Potpuno sam bezbedan. Živim delimično svoj život. Auto koji sam nasledio od Tadića dva meseca je stajao u garaži jer nije imao gume, ali sada se vozim njime i niko ne može da mi naškodi. Ne može „škoda felicija“ da me ugrozi.
♦ Zar je moralo da se sve to desi pa da dobijete gume?
- Ne znam zašto dva meseca nisam dobio gume. Postoji 100 službi i sad ću tražiti da se moja služba obezbeđenja izvuče i da onaj ko vodi obezbeđenje predsednika nema iznad sebe nikog osim mene ili biroa za bezbednost. I pokrenuću odmah akciju da se utvrdi lista ljudi koji mogu da imaju rotaciona svetla. Da ne kažu građani - Evo, svaka šuša ima obezbeđenje, pa šta me briga ako je u toj koloni pomoćnik nekog ministra, zato što i takvi voze. Učinili smo narod ogorčenim, uopšte nema poverenja u državu. Ako nastavimo kao naši prethodnici, neće imati ni u nas. Svoj život sam promenio, ali ja se nisam promenio. Niti me je podigla pobeda, niti me je oborila. Ako neko misli da može da mi podigne ugled među građanima time što oni misle da sam ugrožen - ne treba mi takva usluga, hvala. Ili da me spuste time što će reći - hoće da ga ubiju zato što nije dobar.
♦ Ne zato što niste dobri, nego možda zbog borbe protiv kriminala?
- Pa doći će drugi borac protiv kriminala.
♦ Mogu da dobiju na vremenu.
- Šta će da dobiju? Dobijali su na vremenu dok je vlast u fiokama držala podatke koje je imala o njihovom kriminalu. Sad imaju vremena dok ne stignu policajci na njihova vrata.
♦ O kome govorite?
- O kriminalcima.
♦ A o tajkunima?
- Pa o svakome. O kriminalcima. Za mene reč tajkun nije zakonski izraz. I ne znači da neko treba da ide u zatvor zato što je tajkun, nego zato što se bavi kriminalom.
♦ Ovde se svašta protivzakonito radi, pa i prisluškivanje, a nikad niko nije odgovarao.
- Te stvari su otišle predaleko. Nemam ja ovde gluvu sobu iz koje bih razgovarao s vama, sa saradnicima.
♦ Šta su mogli da čuju ti koji prisluškuju?
- Ako su prisluškivali da provere da li ugrožavam državu, da li se bavim kriminalom, slobodno neka objave sve. Nemaju pravo da objave koji broj cipela nosim, da li sam tog dana išao u prodavnicu, da li sam rekao lepu reč nekoj ženi, zato što čovek ume da bude džentlmen pa izgovori nešto što drugi mogu drugačije da protumače. Ja, recimo, znam ime policijskog službenika koji je tražio da mu se dostavi moj listing.
♦ Ko je to?
- Nije važno. Što da strada čovek.
♦ Ali on i dalje radi bez ikakvih konsekvenci.
- Njegovo opravdanje je bilo da je on samo gledao brojeve kontakata praćenog lica, a da ga uopšte nije interesovalo čiji je to telefon. I tako je došlo do predsednika Republike, prvog potpredsednika...
♦ Da li je to praćenje rađeno po nalogu političkih funkcionera ili MUP?
- Ne znam, to mora da se istraži. Policija je počela da radi svoj posao, i to se vidi. Da li su oni to sve imali, sve te istrage spremne, ne znam. Mnogi ljudi imaju autocenzuru u policiji, stignu do nekog važnog čoveka, neki se usude da ga ucenjuju, a neki se ne usude više i da ga pomenu. Pa i Šarić je sigurno držao pola Srbije u rukama.
♦ Sarađivao je i s tajkunima poput Miškovića.
- Svi podaci do kojih istraga bude došla moraju da budu predmet istrage. Moraju! Od pojedinaca na vrhu do običnog građanina. Ne sme se više stati u borbi protiv kriminala zato što je onaj ko se ogrešio o zakon neko i nešto. Da li je u Vladi? Da li pripada nekoj od vladajućih stranaka? Da li je u vrhu neke od vladajućih stranaka? Pa šta! Neće valjda Vlada da padne zato što neka stranka želi da čuva kriminalce.
♦ Da li u ovoj vladi neka stranka čuva nekog kriminalca?
- Mislim da će Vlada u narednih nekoliko meseci biti na velikom iskušenju.
♦ Zbog čega?
- Zato što će ljudi morati da se opredele da li su za poštenu i čestitu Srbiju ili će da se nastavi kao i dosad.
♦ Znači, doći ćemo u situaciju - pad Vlade ili nastavak borbe protiv kriminala, jer su neki u Vladi umešani u kriminal?
- Postoji mogućnost da neka vladajuća stranka hoće da zaštiti nekog svog čoveka, ali nemoguće je da zbog toga padne Vlada.
♦ S kim biste bolje sarađivali u DS, s Tadićem ili sa Đilasom?
- Zaista mi je to nevažno. Ja bih da prekinem manir da predsednik države ne razgovara s predstavnicima opozicije. Tražiću od njih saglasnost i o Kosovu.
♦ Postoji li mogućnost da Srbija profitira u pregovorima s predstavnicima KiM?
- Profit bi bio da KiM ostane kompletno u sastavu Srbije i da ja budem predsednik u Prištini. Kosovo je ono sa čime Srbija može da se složi, a ne ono što su proglasile SAD i još neke članice UN. Kosovo ne može da bude oteto od Srbije nikada!
♦ Realnost je drugačija - imamo delove gde su samo Srbi i gde su samo Albanci, znači, već je podeljeno.
- Očigledno - u praksi imamo više različitih situacija.
♦ Gotovina i Markač su oslobođeni u Hagu. Gotovina je u intervjuu Kuriru pozvao Srbe da se vrate u Hrvatsku.
- To je cinično! Šta hoće - da se okupe i da ih još jednom protera i pobije, da završi taj posao? Da više ne traže ni imovinu. Usuđujem se da kažem - to vam je shvatanje i istine i Boga i pravde u dva naroda - u srpskom i u hrvatskom. Kad je podignuta optužnica protiv Ratka Mladića za Srebrenicu, nismo čekali ni da bude osuđen, doneli smo rezoluciju u Skupštini o osudi zločina. Naša vlada je uhapsila Mladića i odvela ga u Hag. Znam, to je bio zločin i nikada neću reći da nije. Hrvati znaju da je zločin počinjen u „Oluji“ strašan, da će ih gristi dok su živi, ali slave što niko nije kažnjen za to. To je narod na pogrešnom putu, narod koji bi sada možda streljao svoje pojedince koji mu kažu - stanite, ljudi, pa to je bio zločin.
♦ Kako će se to odraziti na nas?
- Moramo da tražimo načine da s tom državom sarađujemo u ekonomskim i drugim oblastima od zajedničkog interesa. Ali očigledno da s državom koja slavi svoj zločin ne možete iskreno, otvoreno i srdačno da sarađujete. Ne može! Ne ide! U čije ime? U ime žrtava, u ime njihove dece?
♦ Sad će ponovo da vas optuže zbog oštrih reči.
- Pa nek me optuže! Uvek ću ja biti optuživan za svoje oštre reči, a Hrvati će za svoje zločine da prođu nekažnjeno. Pa eto, bar smo u nečemu slični. Moj sin, koji trenira u Hrvatskoj, rekao mi je da su ga tamošnji mediji pitali o presudi. Odgovorio im je da je presuda sramotna, ali da postoji jedan sud na kojem nema uticaja ni sudija, ni novac, jer je to Božji sud.
♦ Kako srediti odnose u regionu?
- Imao sam velike planove o tome da s Hrvatskom i BiH konačno svedemo račune i uspostavimo dobre odnose. Ovo s Hrvatskom ne ide na dobro. Predsednik Hrvatske je do ove presude tražio razloge zašto da se ne mirimo. Sve priče da je ljut zato što sam ja rekao nešto o Vukovaru su laž. On je čekao ovu presudu. On bi sad da razgovaramo - ja kao predsednik naroda koji je činio zločine i on kao predsednik naroda koji nije ni za šta osuđen.
♦ Predložio je Josipović i da se nagodimo, da povučemo tužbe pred Međunarodnim sudom. Šta se krije iza toga?
- Mislim da će sud da odbaci i jednu i drugu tužbu. Dobro je što smo mi odgovorili, a cinično je što je Hrvatska napisala tu tužbu. Nije u redu to što je sud u Hagu tu tužbu malo potkrepio. Nije u redu to što EU nije htela da optereti tom presudom Hrvatsku pred njen ulazak u Uniju. I sad će svi ponovo da skoče na mene. I neka skoče. Ali Srbija je uređena država barem kao polovina novih članica EU i spremna je da bude u Uniji. To što nismo otpočeli pregovore je znak da nas čeka neki novi uslov. Mislim da je bio red da počnemo pregovore ili da nam makar kažu za koliko godina možemo to da očekujemo.
♦ Koji uslov očekujete? Neki za nas neprihvatljiv?
- Da.
♦ Nepristojna ponuda - Kosovo?-
Naravno. A da smo mi proslavili ovako nešto kao što je Hrvatska proslavila, ne bismo nikad u istoriji zaslužili da budemo članica EU. Vuk Jeremić i ja smo se dogovarali o sednici GS UN 10. aprila i mislim da je to prava prilika. A govoriću kao što je Kastro govorio, dok me ne isteraju iz sale, zato što je to možda jedinstvena prilika da Srbija izgovori sve što joj leži na duši. Da prebrojim koliko su Srba Hrvati pobili - još od Drugog svetskog rata. Nepristojno je Srbiju držati po strani od EU, a Hrvatsku primiti u Uniju! A zatvoriće se i taj Haški sud do 2014. godine, razići će se čiče negde po nekim šumama i gorama, niko ih neće poznavati za dva meseca. Završili su posao.
U rezidenciji je bilo bar 20 ogledala
♦ Jeste li se preselili u rezidenciju?
- Da.
♦ Da li je vaša supruga Dragica uredila enterijer?
- Skinuli smo 20 ogledala i stavili 20 slika.
♦ Bilo je 20 ogledala?
- Možda i više.
♦ Ko je tu živeo?
- Ne znam zaista. Ne verujem da je neko živeo, možda je samo tu radio.
♦ Stižete li da odete u Bajčetinu?
- Nažalost, ređe. Održavam sva stara prijateljstva, a posebno u selu.
Aleksandar Tijanić misli da je mnogo jak
♦ Aleksandar Tijanić uporno odbija da pokaže ugovore s marketinškim agencijama. Nije ih dao ni Savetu za borbu protiv korupcije, povereniku?
- Video sam da je nešto progovorio.
♦ Izneo je samo procente učešća pojedinih firmi u poslovanju.
- Pa dobro, to je neki putokaz. Mislim da je Tijanić načinio grešku što je odbio da sarađuje. To mora da se raspetlja brzo. Manir kojim Tijanić vodi Javni servis ne sme više da se ponovi! Bar u dva segmenta - prvo, njegovo ophođenje prema javnosti, a drugo, njegovo poslovanje. Ne mogu da postoje firme koje kupe sve minute i sekunde na RTS i onda ih prodaju. Meni se 2008. godine, dok sam vodio kampanju, više isplatilo da kupim sekunde od Đilasa, svog direktnog suparnika, nego od RTS.
♦ Da li neko treba da uđe u RTS i pročešlja poslovanje ili treba čekati smenu Tijanića?
- To pitajte one koji su u Vladi. Ne želim da se mešam u to. Niti hapsim niti vodim istrage. RTS je javni servis, njegovo poslovanje mora da bude potpuno javno. Mora da se zna plata svakog zaposlenog, troškovi, s kim sarađuje, pošto kupuje, pošto prodaje. Ako Tijanić neće tako da vodi RTS, moraće da se skloni. On ima osećaj da je mnogo jak, da mu niko ne može ništa. Da sam predsednik Vlade, znam šta bi bilo s direktorom RTS.