Lene: Autonomija severa Kosova jedino rešenje

PRAG - Bivši izaslanik Evropske unije za Balkan Štefan Lene izjavio je da je autonomija za sever Kosova jedino rešenje koje bi zadovoljilo interese Srba i Albanaca i ocenio da je sadašnja vlada u Beogradu spremnija za kompromise od prethodne.

"Po mom sudu, ovde se radi o tome da se pronađe balans između dva veoma važna i legitimna interesa: na jednoj strani, to je interes Srba na severu Kosova da svoj život samostalno uređuju i, takođe, da održavaju svoje veze sa Srbijom i, na drugoj strani, to je interes Prištine da se garantuje da će sever ostati deo Kosova.

Jedino rešenje koje bi po mom mišljenju na adekvatan način zadovoljilo interese i jedne i druge strane jeste autonomija", rekao je Lene.

On smatra da Ahtisarijev paket sadrži zaista dobra rešenja kad je reč o lokalnoj samoupravi srpskih opština i da ta rešenja mogu predstavljati temelje na kojima će se graditi, jer nisu dovoljna samo ta rešenja.

Lene je rekao da, na primer, problem policijskih jedinica na severu mora zaista da se uredi, a mora da se uredi i pitanje tamošnjih sudova, moraju se možda otvoriti i mogućnosti da se neki odgovori na pitanja srpske zajednice na severu zajedničkim naporima dveju strana nađu i u nekim okvirima i modalitetima koji nisu predviđeni Ahtisarijevim planom.

Ahtisarijev paket sadrži veoma korisne elemente i po srpsku zajednicu na Kosovu i po interese Beograda, ali za rešavanje izazova koji postoje u nekim oblastima
Ahtisarijev plan nije dovoljan, podvukao je on ističući da se moraju naći rešenja koja su skrojena po meri specifičnih okolnosti i izazova koji postoje na severu Kosova.

Lene, takođe, smatra da je nemoguće sada znati da li će Srbija pred ulazak u EU morati da prizna Kosovo, ali je ocenio da bi aktuelna vlast u Beogradu mogla da bude spremnija za kompromise od prethodne, jer je imuna na udare zdesna.

On je kazao da je sada nastupila jedna nova faza procesa dijaloga i da su na dnevnom redu politička pitanja, i to ne obična, nego ona najteža i najspornija.

"Moguće je da je ova nova vlada, upravo zbog svoje nacionalističke pozadine, u boljoj poziciji da postiže kompromise nego što je prošla koalicija", dodao je on.
Lene je podsetio da je dijalog Beograda i Prištine počeo u mandatu bivšeg predsednika Borisa Tadića, kada su postignuti izvesni važni pomaci, kao što je, sporazum o učešću i predstavljanju Kosova na regionalnim forumima, sporazum o integrisanim granicama, odnosno, prelazima između Kosova i Srbije.

"Ovi ljudi koji su sada na vlasti naprosto uživaju više kredibiliteta u njihovom sopstvenom biračkom telu. Oni su takoreći imuni na udarce koji dolaze zdesna, odnosno, sa nacionalističke strane", kaže Lene.
On je ukazao da se i u nekim drugim napetim područjima, kao što je recimo Sinaj, pokazalo da su relativno nacionalistički orijentisane ličnosti lakše rešavale velike konflikte i dolazile do sporazuma i kompromisa.
"Ne mogu tvrditi da će se to pokazati i u ovom slučaju, kroz dijalog između Kosova i Srbije, ali mogućnost da se to i ovog puta potvrdi svakako postoji", rekao je Lene.
Na pitanje da li će Srbija pred samo svoje učlanjenje u Evropsku uniju priznati Kosovo, odnosno, da li će tada morati da prizna Kosovo - iz današnje perspektive ne može se odgovoriti, istakao je austrijski diplomata i ocenio da se ulazak Srbije u Evropsku uniju neće ni dogoditi pre 2020. godine.
"Niko ne može sada da zna, pa prema tome ni da kaže, ko će tada biti na vlasti - ni u Evropskoj uniji, ni u Srbiji, niti na Kosovu. Dakle, verujem da danas na to pitanje niko ne može da odgovori. Međutim, ono što je danas na dnevnom redu, ono što danas treba i mora da se postigne jeste normalizacija odnosa Srbije sa Kosovom - bez priznanja", dodao je on.
Prema njegovim rečima, svi znaju da Srbija sada nije u situaciji da prizna Kosovo, ali ono što jeste realno da sada postigne, a što se od nje i očekuje, jeste da "uloži velike napore, preduzme sve što je neophodno da ohladi strasti i realizuje saradnju sa Kosovom".
On je ukazao da nema alternative dijalogu i saradnji između Srbije i Kosova, i da se u ovoj fazi, prema njegovim rečima, radi o tome da se postigne normalizacija odnosa sa Kosovom, bez njegovog priznanja.
"Verujem da to dobro razumeju i politički lideri u Srbiji i politički lideri na Kosovu i na toj osnovi mogu da sačine paket tema i problema za koje će kroz dijalog naći dobra i održiva rešenja", istakao je on.