Srbija je zemlja Tesle, Pupina i Milutina Milankovića

BEOGRAD - Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer izjavio je danas da Evropska unija ne želi da Srbiju, "zemlju Nikole Tesle, Mihaila Pupina i Milutina Milankovića", ima samo kao poljoprivrednu državu, koja uzgaja dobro voće i povrće, nego kao izvor talenata u inovacijama, koji će u njoj ostati.

"Mi verujemo u to i sigurni smo da izgrađujemo proces kojim ćemo to postići", poručio je Dežer na predstavljanju dosadašnjih investicija u istraživanja i razvoj u javnom sektoru i naučnu infrastrukturu Srbije. On je rekao da EU podržava projekat ulaganja u nauku i istraživanja i da želi da se postara da Srbija bude aktivno uključena u taj proces.

Pohvaljujući ono što je poslednjih godina Srbija učinila na razvoju nauke i istraživačke infrastrukture, Dežer je poručio da će EU te napore i dalje pomagati iz svojih fondova.
On je, međutim, ukazao da istraživanja i razvoj nisu dovoljni, jer su neophodne i inovacije, kako bi se izgradio spoj između nauke i privrede, da ono što se uradi u laboratorijama izađe i na tržište.

Državni sekretar u Ministarstvu nauke i obrazovanja Radivoje Mitrović naglasio je da je cilj projekata koji se sprovode u nauci da se krilatica "odliv mozgova", koja je postojala, pretvori u "cirkulacija mozgova".

On je naveo da su, zahvaljujući sopstvenim i sredstvima kredita Evropske investicione banke i Banke za razvoj Saveta Evrope, završeni naučno-tehnološki parkovi u Beogradu i Novom Sadu i istraživačka stanica "Petnica", a u toku je i izgradnja stanova za mlade naučnike.

Evropa očekuje od nauke i znanja da postanu generatori razvoja društva u celini i podstaknu razvoj privrede i podizanje njene konkurentnosti, rekao je Mitrović. On je dodao da se Evropa u oblasti obrazovanja uveliko priprema da mnoge oblasti i projekte zameni novima i da to treba da čini i Srbija.

I mnogo bogatija Evropa procenjuje da ne može sa istim stepenom prioriteta finansirati sve oblasti nauke i da svaka od zemalja pojedinačno mora da prepozna u kojoj je oblasti konkurentna, ili bi to mogla da bude, ukazao je Mitrović.

Prema mišljenju potpredsednika Evropske investicione banke Daria Skanpieka, Srbija je u razvoju nauke učinila mnogo toga poslednjih godina i kredit od 200 miliona evra koji je dala ta finansijska institucija uspešan je projekat, jer je njime postignuto mnogo toga.

Cilj projekta je, precizirao je on, da se isprave greške nastale zbog činjenice da je nauka u Srbiji bila zapostavljena u poslednjih 20 godina, kao i da se stvore infrastruktura i radni i životni uslovi za najbolje istraživače, kao i povratak srpskih naučnika iz sveta.

Za projekat "Istraživanje i razvoj u javnom sektoru" ,koji je počeo pre dve i po godine, Evropske investiciona banka dala je povoljan kredit od 200 miliona evra, a Banka za razvoja Saveta Evrope kredit od 105 miliona (35 za prvu i 70 za drugu fazu). (Kraj) is/dal 14:22