Fiskalna strategija: Biće nam bolje 2014.
BEOGRAD - Neto strane direktne i portfolio investicije bi, nakon kratkotrajnog ovogodišnjeg zastoja u prilivu, u naredne tri fiskalne godine trebalo da iznose u proseku oko 2,3 milijardi evra godišnje, procenila je vlada u Fiskalnoj strategiji.
U dokumentu kojim se definiše strategija za 2013. godinu, sa projekcijama za 2014. i 2015, navedeno je da su osnovni ciljevi makroekonomske politike u Srbiji makroekonomska stabilnost, ekonomski oporavak i ubrzanje rasta, kao i povećanje zaposlenosti i životnog standarda.
Ekonomski oporavak i ubrzanje privrednog rasta očekuje se u 2013. i naredne dve godine na bazi fiskalnog prilagođavanja i sprovođenja strukturnih reformi koje obezbeđuju povećanje izvoza, štednje, produktivnosti i konkurentnosti, kao i na bazi očekivanog poboljšanja stanja ekonomija evrozone koje bitno utiču na privrednu aktivnost i zaposlenost u Srbiji.
Osnovni makroekonomski okvir za naredne tri fiskalne godine predviđa ubrzanje privrednog rasta uz smanjenje makroekonomskih neravnoteža, pre svega inflacije i deficita tekućeg računa. Pri tome, rast ekonomske aktivnosti ograničavaće rastuće potrebe u pogledu finansiranja platnog bilansa i finansiranja javnog sektora, navedeno je u dokumentu koji je vlada juče usvojila.
Nakon oštrog pada zaposlenosti i životnog standarda u periodu 2009-2012. godine, očekuje se u 2013. godini ublažavanje pada zaposlenosti, a od 2014. godine ubrzavanje privrednog rasta i povećanje zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta, kao glavnog pokazatelja stanja na nacionalnom tržištu rada.U 2012. godini očekuje se realni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od dva odsto.
Kako je navedeno, revidiran je naniže rast BDP u 2013. godini na dva odsto, pre svega, zbog zaoštravanja krize javnog duga u zoni evra i negativnih izgleda u pogledu ekonomskog rasta najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera.
Sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije u 2013. godini, kao i mera u pravcu poboljšanja poslovnog i investicionog okruženja, otkloniće se prepreke uspešnom poslovanju privrede, što će omogućiti stvaranje osnove za stabilan i održiv rast u narednim godinama.
Fiskalna konsolidacija neće u većoj meri uticati na usporavanje rasta privredne aktivnosti u 2013. godini, dok će njeni efekti na ekonomski rast u srednjem i dugom roku biti značajni.Ubrzanje rasta BDP na 3,5 odsto u 2014. i četiri odsto u 2015. godini zasnovano je na rastu neto izvoza i na postepenom oporavku potrošnje i investicione aktivnosti.
Projektovana prosečna stopa rasta za naredne tri godine od 3,2 odsto omogućiće povećanje zaposlenosti tek u 2014. godini uz porast produktivnosti koji bi povećao međunarodnu konkurentnost privrede.
Takođe, cilj fiskalne politike je snažno smanjenje ukupnog fiskalnog deficita sa 6,1 odsto BDP, u ovoj godini, na 3,6 odsto u 2013. godini i jedan odsto u 2015. godini. Učešće ukupnog duga države u BDP-u treba da se smanji sa 65,2 na 58,4 odsto u 2015. godini.