Nerasvetljeni zločini koji su potresli Srbiju 7. oktobar 1993. Radojica Nikčević(1948-1993)

Lažni radnici pucali Nikčeviću u potiljak

Radojica Nikčević (45), koji je važio za poslovnog čoveka bliskog Slobodanu Miloševiću, ubijen je na ulici iz pištolja

BEOGRAD - Nije više znao za koga radi!
Radojica Nikčević (45), direktor Stambene zadruge „Šumadija“ i osnivač radija „Pingvin“, ubijen je 7. oktobra 1993. godine u 8.15 sati u Ulici Vase Pelagića u Beogradu. Od njegovog ubistva prošlo je 19 godina, a do danas nije poznato ko ga je i zbog čega ubio.

- Kobnog dana Nikčević je izašao iz službenog „mercedesa“ i krenuo ka ulazu u Prvu stambenu zgradu „Šumadija“. U susret su mu išla dva čoveka obučena u radne kombinezone. Ne sluteći da su to ubice, mimoišao se s njima, a kada im je okrenuo leđa, jedan od njih mu je u potiljak iz neposredne blizine ispalio dva metka iz pištolja.

Počinioci su tada lagano odšetali do parkiranog „juga“ i odvezli se - podseća izvor iz istrage.

Policija je kasnije pronašla „juga“ u jednoj slepoj ulici nedaleko od mesta zločina, a istraga je utvrdila da je automobil ukraden.

- Ovo ubistvo prvo je u nizu nerasvetljenih ubistava poslovnih ljudi bliskih režimu Slobodana Miloševića. Bio je pripadnik novobogataške klase ratnih profitera, koji su uz pomoć jakih političkih veza zarađivali veliki novac. Nikčević je pre smrti tvrdio da je težak 50 miliona maraka, a svoje bogatstvo isticao je nošenjem dijamantskog prstena i „roleks“ sata - priča naš sagovornik.

Priče o tome ko bi mogao da stoji iza smaknuća idu od Jezdimira Vasiljevića, vlasnika Jugoskandik banke, koji ga je navodno prevario za nekoliko miliona maraka, preko njegove umešanosti u poslove sa drogom, pa do toga da je preuzeo ljude Đorđa Boškovića Giške.

(M. I.)

Đovani Di Stefano


Eskobar mu dao čitulju

Radojica Nikčević je 1992. godine u Beograd doveo Đovanija di Stefana, „biznismena“ koji se predstavljao kao vlasnik filmske i avio-kompanije i bioskopa u Kolumbiji. Pričalo se da je Nikčević preko njega kontrolisao tržište droge, pa su januara 1993. godine išli u Bogotu da bi se povezali s Pablom Eskobarom, vođom medeljinskog kartela. Ove priče je podgrejalo objavljivanje Nikčevićeve čitulje u beogradskim novinama sa potpisom Pabla Eskobara.

- Radojica je sarađivao sa kriminalcima i sa policijom, sa opozicijom i sa vlašću. Hvalio se da više ne zna za koju tajnu službu radi: saveznu, srpsku ili crnogorsku, a Milo Đukanović, Radoman Božović i Aleksandar Knežević Knele samo su neki sa spiska njegovih prijatelja - podseća naš izvor.