BEOGRAD - A naši mogu samo da gledaju...
Luksuzni hotelsko-poslovni objekat površine 25.000 kvadrata na lokaciji Stari mlin u srcu Beograda grade niko drugi do - Hrvati. Naime, posao izvođača radova na objektu vrednom 55 miliona evra na lokaciji Stari mlin, koji je zaštićeni spomenik kulture, dobila je kompanija „LSG bilding solušens“ iz Austrije, koja je za podizvođače radova angažovala hrvatske firme „Mucić end ko.“ i „KFK tehnika“.
Vlasnik Starog mlina je kompanija „Prigan d.o.o.“, koja posluje u sastavu „Soravija grupe“ iz Austrije.
Inače, vlasništvo „Soravija grupe“ nad Starim mlinom osporava Bogdan Veljković, Srbin sa američkim državljanstvom. On je jedan od naslednika starih vlasnika Prvog parnog mlina, koji im je oduzet posle Drugog svetskog rata.
Veljković za Kurir kaže da ga ne zanima da li objekat grade Hrvati ili Turci, već samo to da će se svim silama boriti za svoju imovinu.
- To je bila protivzakonita trampa između opštine Savski venac i firme „Koling“. „Koling“ je preprodavao objekte i zemljište Starog mlina, dok na kraju ono nije došlo u vlasništvo firme „Prigan“, koja posluje u sastavu „Soravija grupe“. Svi koji su učestvovali u uzurpaciji moje imovine obavešteni su da ja osporavam vlasništvo nad Starim mlinom.
Ako izgrade hotel, ja ne mogu tražiti da mi ga vrate, ali će oni koji su uzurpirali moju imovinu morati da mi nadoknade štetu - kaže Veljković i dodaje da je opština za 500.000 evra, ispod cene, trampila Stari mlin, za koji je 2006. „Koling“ od „Soravije“ dobio pet miliona evra.
U „Soravija grupi“ saznajemo da su za drugu fazu izvođenja radova na projektu Stari mlin izabrali austrijsku kompaniju „LSG bilding solušens“ jer je dala najpovoljniju ponudu. Emil Krajcarec, tehnički direktor u „KFK tehnici“, kaže da investitor odlučuje koga će angažovati.
- „KFK tehnika“ radi samo staklenu fasadu i to je mali deo u kompletnoj investiciji - tvrdi Krajcarec.
Goran Rodić: Poslovi se daju strancima
Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, kaže da ga ne čudi što je privatna firma izabrala hrvatske firme za izvođače radova, već to što im i država daje prednost nad domaćim građevinskim firmama.
- Privatna firma može da angažuje koga hoće, ali problem je što država daje prioritet. Država je angažovala „Hidrograđevinar“ iz Osijeka na gradnji irigacionih sistema. Naše firme imaju reference i građevinska operativa je sposobna da gradi svuda po svetu, ali u zemlji nisu priznati i poslovi se daju strancima - kaže Rodić i dodaje da oko 300 hrvatskih firmi radi u Srbiji, a nema nijedne srpske koja gradi u Hrvatskoj.