Josipović: Bilo zločina u Oluji i osuditi one koji su ih činili
ZAGREB - Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je, komentarišući reagovanja nakon oslobađajuće presude generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, da treba shvatiti da nije pravda da se osudi bilo ko, već da se osudi onaj ko je zločine zaista počinio, i naglasio da je zločina u "Oluji" bilo i da su ih počinili određeni ljudi.
"I sam sam rekao da je bilo zločina u "Oluji" i da su i njih počinili neki konkretni ljudi, zbog čega su me neki ružno gledali", rekao je sinoć Josipović bosanskim medijima.
"Mi znamo da je zločina bilo. U Hrvatskoj je suđeno oko 30 pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih formacija, a među njima i generali i to ne na baš male kazne. Osim toga, vodi se priličan broj postupaka, čini mi se šezdesetak i toga će verovatno biti još sada kad je završen postupak u Hagu", rekao je Jospović.
On je istakao da će "Hrvatska i dalje ispunjavati svoje pravne i moralne obaveze".Na pitanje može li se desiti da presuda šestorici bivših zvaničnika hrvatske paradržave u BiH Herceg-Bosne sadrži ocenu o udruženom zločinačkom poduhvatu, odnosno o "agresiji Hrvatske na BiH", Josipović je rekao da bi eventualna osuđujuća presuda u slučaju premijera Herceg-Bosne Jadranka Prlića i ostale petorice značila samo njihovu pojedinačnu krivicu.
"U Hagu se raspravlja o odgovornosti pojedinaca, a ne o odgovornosti država, niti se procenjuju različite istorijske okolnosti", rekao je Josipović, podsetivši da je prilikom prve službene posete jasno rekao šta misli o pogrešnoj politici Hrvatske prema BiH tokom 90-ih godina.
Govoreći o odnosima dve zemlje, Josipović je rekao da će zbog važnosti odnosa s BiH Hrvatska i kroz proces ulaska u Evropsku uniju insistirati na rešenjima za otvorena pitanja koja će biti u najboljem interesu obeju zemalja.
"Siguran sam da će se naći način da se održi duh sporazuma kojim je Bosni i Hercegovini garantovan pristup luci Ploče", rekao je on, ističući da je rešavanje tog, kao i pitanja uređenja granice ujedno i pitanje uređenja odnosa BiH i EU, a to se odnosi i na moguću gradnju pelješkog mosta, koji je evropsko pitanje, ali je i strateško i ekonomsko pitanje za Hrvatsku.