BEOGRAD - Orao krstaš, simbol carskih rimskih legija, najugroženija je ptica grabljivica u Srbiji. U našoj zemlji postoje svega tri para. Pretpostavlja se da su se ove godine izlegla tri mladunca, a jednog ranjenog, pogođenog metkom u levo krilo, pronašao je na njivi u Progaru Srđan Krstić.
Tridesetak dana brinuo se o povređenom ptiću, hranio ga i tražio neku stručnu ustanovu koja bi preuzela brigu o orliću. Pre nekoliko dana stupio je u kontakt sa Fondacijom za zaštitu ptica grabljivica - aktivisti ove organizacije odmah su preuzeli mladunca i smestili ga na Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković".
Prema prvim procenama, ptić će, nažalost, najverovatnije ostati bez levog krila. Biće udomljen u subotičkom Zoološkom vrtu i sačuvan za reprodukciju.
- Orla sam prvi put video kada sam početkom novembra od kuće iz Surčina krenuo na posao, jer radim u PKB-u. Bio je u brazdi na jednoj njivi u Progaru. Kada sam se posle nekoliko sati vraćao kući, zatekao sam ga na drumu. Zaustavio sam traktor i uspeo da ga uhvatim, nije mogao da poleti. Doneo sam ga kući i smestio u šupu. Hranio sam ga komadima piletine. On ima tako snažan kljun da uopšte nije bilo potrebno da mu je seckam na komadiće. U početku nisam znao da je u pitanju izdanak tako retke ptičje vrste. Komšija i ja smo ga identifikovali pomoću fotografija orla krstaša koje smo pronašli na internetu - objašnjava Srđan Krstić.
On i njegova ćerka Sanja svakodnevno su se starali o orliću, obilazili ga u šupi i hranili ga.
- Nije mi baš jeo iz ruke, ali je čim bi me čuo da ulazim prilazio bi po hranu. Kada su ljudi iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica došli po njega bilo mi je mnogo teško, steglo me je u grlu - priča Krstić.
Prema rečima dr Saše Marinkovića sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" orao je najverovatnije pogođen dok je leteo nad atarom Surčina.
Marinković ističe da je jedan od glavnih razloga za nestanak krstaša neumeren lov.
- Ako prevladamo običaj da se ubija sve što se misli da je štetočina, sačuvaćemo ovu vrstu - kaže Marinković.
Još ne zna da li je ranjeni orao ženka ili mužjak.
Carski orao simbol velikog Rima
Orao krstaš je grabljivica, hrani se sitnim životinjama, zečevima, tekunicama, a ume da uhvati i poneku kokošku. Raspon krila mu je veći od dva metra. Gnezdi se u nizijama, na drveću.
Sada ga ima samo na Fruškoj gori, a nekada ga je bilo i u Deliblatskoj peščari, po celoj Vojvodini, u Pomoravlju.
- Krstaša još zovu i Carski orao. Simbol je Rimskog carstva i rimskih legija. Gde god se pojavljivao lik ovog orla znalo se da je ta teritorija deo velikog Rima - ističe dr Saša Marinković.