Šabić: Snimaju nas kamerama, a ne znamo ni ko ni zašto

Zbog neregulisanja oblasti biometrije poslodavac može da kontroliše kafe kuvaricu kad je došla, a kad otišla s posla pomoću otiska prstiju ili zenice oka, kaže povernik kontrolišu i dolazak zaposlenih na posao

BEOGRAD - Srbiji je potreban novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti jer postojećim uopšte nisu regulisane tri ključne oblasti - biometrija, video nadzor i direktni marketing, izjavio je danas poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

"Mi imamo situaciju da nas svakodnevno snimaju kamere, a ne znamo ko nas snima i za šta to koristi. Prosto ne postoje pravila", rekao je Šabić.

Prema njegovim rečima, zbog neregulisanja oblasti biometrije poslodavci mogu da kontrolišu i dolazak zaposlenih na posao."To ne postoji u našem Zakonu, pa je na primer moguće i da se kafe kuvarica kontroliše pomoću otiska prstiju ili zenicom oka kada je došla, a kada otišla sa posla", kazao je Šabić na konferenciji povodom završetka projekta čiji je cilj bilo unapređivanje zaštite podataka o ličnosti.

Projekat je realizovan u saradnji sa Slovenijom i uz finansijsku podršku Evropske unije. Stručnjaci iz Slovenije dolazili su u Srbiju kako bi obučavali srpski tim poverenika za informacije.

"Analizirali smo ključne oblasti kao što su unutrašnji poslovi, pravosuđe, elektronske publikacije i uočili smo brojne probleme", rekao je Šabić i dodao da je kao rezultat projekta nastao i Priručnik zaštite podataka koji će Zakon učiniti jasnijim i primenljivijim.

Slovenačka poverenica za informacije Nataša Pirc Musar rekla je da je to bio najbolji projekat na kojem su ona i njen tim radili. "Mi smo za osam meseci uspeli da uradimo sve ono za šta nam je u Crnoj Gori bilo potrebno oko godinu i po dana. To je zato što su kolege u Srbiji bile veoma vredne i zainteresovane", rekla je Musareva.

Prema njenim rečima, pred Srbijom je ozbiljan rad i dugačak put, jer će, ako se ne shvati koliko se brzo menja oblast zaštite podataka, "proći voz".

"Razvoj tehnologije s jedne strane veoma ugrožava prava o ličnosti, a, s druge, ljudi moraju da se osećaju sigurno i imaju pravo da budu zaštićeni od zloupotreba", rekao je šef Sektora za projekte Delegacije EU u Srbiji Martin Kern.
EU je u projekat uložila 250.000 evra.