Nastavili smo praksu da svakog kulturno "multifunkcionalnog" sagovornika prvo upitamo šta je zapravo i za koga radi:
- Dugo sam radio za državnu bezbednost... dok se nisu raspale i država i bezbednost. U stvari sam neka vrsta hazardera koji ne dozvoljava sebi da upadne u kolotečinu, već pokušava da nađe nešto što bi mu u momentu više prijalo. Naravno, to mi je sve teže zbog starenja - vedro je započeo Nele u intervjuu za dnevne novine San!
Da li menjaš uloge dok dobijaš ili kad kreneš da gubiš?
- To još nisam skontao. Znam samo da uvek potrefim najgore vreme za početak posla, prati me ta karma. Ovog puta su, kad sam se dogovorio s producentima i počeo da pišem, bili izbori. Srbija prvo ništa ne radi dva meseca pre izbora, pa se dva meseca posle naradi jer se ne zna kod koga je banka, a onda se dva meseca odmara od svega toga. Kad smo spremali TLN, uletela je Olimpijada u Sarajevu. Počeli smo na proleće, presekla nas je letnja Olimpijada, pa godišnji... Publika je počela da gleda tek od 14. epizode.
I šta nam je hazarder sad spremio?
- Nova forma je takva da se unutar ekipe koja u seriji radi na televiziji dešava neka smicalica koja vuče nit epizode. Skečevi se lepe oko te priče. Tu su dva komična lika koji će biti hit proleća. Jedan je visoki Šunja, drugi je mali Vladan. Oni su u seriji moji pomoćnici, tehničari koji rade na tonu. Vladan uvek iz dobrih namera nešto usere, a Šunja pokušava da sanira sranje koje je napravio. Ideja je da se prikaže koliko ljudi lako nasedaju na televizijsku informaciju i manipulaciju. U prvoj epizodi, Vladan, da bi zaštitio kolegu, lansira vest kako je labuđi grip napao Balkan. Naravno, labuđi je kao i svaki grip - izmišljen. Mi pratimo kako ljudi lako padaju u paniku i paranoju od labudova. Naravno, tu su i naši omiljeni junaci - političari. U ove prve dve epizode imamo poseban tretman Vlade Srbije. Znali smo da će proći mnogo vremena između snimanja i emitovanja, pa nismo pokušavali da budemo dnevno aktuelni. Inače, trudićemo se da u nastavcima snimamo praktično dan pre emitovanja kako bismo bili sveži.
Uspeo si da uvučeš još hazardera u novi projekat?
- Inicijalna ideja je bila da se traži nova ekipa. Imao sam čak ideju da radim samo sa naturščicima, ali sam brzo shvatio da bi to bio preveliki posao zbog složenosti forme. Zato sam prvo pozvao svog druga Koju, on je otkinuo na scenario i pozvao Vesnu. Onda sam ja rekao: "OK, ako ćemo tako da radimo, nek bude NBA liga" i pozvao Cviju.
Po insertima prikazanim novinarima čini se da ste se dobro (s)našli...
- Počeli smo oprezno, školski, s čitajućim probama. Dodavanje lopte, da se vidi šta ko može. To je dalo brz rezultat i već posle nekoliko dana krenula je improvizacija. Meni je naročito važno da mlađi, kojima sam ja neka vrsta autoriteta, shvate da sam od onih koji vole improvizaciju. Ove dve epizode su samo početak priče, uvod u ono što bi trebalo da se desi. Već vidim ogroman potencijal ekipe. Ko može da skoči, ko je brz, ko je jak u napadu, ko u odbrani...
Stari nadrealisti su isključivo improvizovali?
- Svi su mislili da smo TLN radili samo na improvizaciji. To jeste suštinski bila tako. Ali zbog činjenice da smo odrasli u istim uslovima i ambijentu, svi smo bili spremni za to duboko u svom duhu. Bilo je dovoljno da se podele uloge tipa: ti si baba, ti si kupac, ti prodavac. I ti odmah znaš da igraš babu, bez ijedne napisane reči. Danas mora da postoji scenario jer glumac ne dolazi iz iste sredine. To ti je kao kad gledaš Barselonu, oni kad igraju lopte, deluju kao da improvizuju jer su zajedno išli u školu. Ovaj tim je Real. Kojo je Ronaldo, a ja sam Murinjo.
Što bi Ajs Nigrutin rekao: "To je bilo pre, sada je drugačije"?
- U komunizmu je bilo dovoljno da savez socijalističke omladine odluči da televizija mora da ima humorističku emisiju, pa da se to desi. I imaš sve najbolje, osim honorara. Uslovi su bili tako dobri da smo znali da igramo fudbal dva sata dok ne uđemo u štos da snimamo. Danas je drugačije, osim honorara koji je i dalje katastrofalan. Producenti plaćaju, pa mora da se počne čim se dođe na set. Ranije je hrabar bio urednik koji je puštao da kažeš šta misliš, skrivajući to od viših instanci pre odlaska u etar. Danas je hrabar producent koji je spreman da uloži lovu u projekat, čak i ako se ne vraća prve godine. Moja velika prednost je što dajem garanciju na dvadeset godina.
A kako ti se čini razlika u cenzorskim potencijalima političke podobnosti i političke korektnosti?
- To je savršeno isto. Onda su bili pod tabuom: Tito, bratstvo i jedinstvo i revolucija. Danas su: demokratija, manjinska i ljudska prava i slobodno tržište. Onda se povreda zvala "verbalni delikt". Danas se zove "govor mržnje". A jedino je Šešelj za oba slučaja išao u muriju. Ali za verbalni delikt nije ležao deset godina. Danas je oštriji zakon.
U prvim skečevima ste se zezali i s elementima modernih patri(j)otskih tabua. Da li si spreman na negativne reakcije?
- Svi će oni na kraju shvatiti da se mi samo dobro zajebavamo.