Ne obećavam ništa! Samo ću raditi!

Urgentni je pre nekoliko dana proslavio 25. rođendan. Dočekao ga je s istim kapacitetima koje je imao i na početku rada

Urgentni centar Kliničkog centra Srbije proslavio je 25. rođendan! Za sve koji ne znaju, najznačajnija zdravstvena ustanova u Srbiji otvorena je 1987. godine u staroj zgradi VMA. Tada je prestonica imala samo 700.000 stanovnika. Do sada se ništa nije promenilo. Kapaciteti su isti, broj kreveta takođe, samo se povećao broj stanovnika Beograda i pacijenata koji iz čitave Srbije dolaze tu na lečenje. Danas je u Urgentnom nov samo direktor - dr Zlatibor Lončar, koji za Dr Kurir kaže da ništa neće obećavati, samo će raditi, i nastavlja:

- Prošlo je 25 godina! Beograd se povećao bar za 300.000 stanovnika. Naš najveći problem je nedostatak kapaciteta - isti je sve ove godine, a dolazi nam mnogo više ljudi. Plan mi je da ova zdravstvena ustanova dobije mesto koje zaslužuje i da pacijenti imaju uslugu kao da su na lečenju bili bilo gde u Evropi.

Urgentni danas izgleda ovako: pacijenti leže na kolicima u hitnom prijemu, reanimacija se radi na podu koronarne jedinice, a svake noći bude 40 prekobrojnih pacijenata. Kako je moguće kvalitetno zbrinuti pacijente u takvim uslovima?

- Već smo preduzeli sve da tako više ne bude. Za nekoliko nedelja, koliko sam na ovom mestu, napravio sam plan organizacije i udružio se sa svim bolnicama u gradu, Štabom za vanredne situacije i Gradskim sekretarijatom za zdravstvo. Napravili smo jedinstveni centar u kojem se skupljaju svi podaci o slobodnim mestima u bolnicama, sve da bi pacijenti dobili bolju uslugu. Već imamo rezultate: umesto 40 prekobrojnih bude ih do 12.

Prošle godine Urgentni centar je primio ukupno 16.420 pacijenata, umesto do 16.000, koronarna jedinica radila je sa 130 odsto kapaciteta, dnevno je pregledano 850 pacijenata, a svakoga dana bilo je 30 prekobrojnih. Živote je spasavalo 730 sestara i 250 lekara. Kako je sada?

- Popunjenost kardiologije, hirurgije i intenzivne nege veća je od 100 odsto. Broj ležećih pacijenata povećao se sa 13.500 na 16.000, više od 20 odsto. Pre 25 godina broj pregleda bio je 116.000 godišnje, a sada 200.000, a isti je broj osoblja i kreveta!

Da li je i dalje praksa da vam petkom iz unutrašnjosti dolazi do 40 odsto pacijenata? Da li zdravstveni centri u Srbiji ne mogu da se izbore s svim vrstama patologije ili je nešto drugo u pitanju?

- Na taj broj koji vi imate dodajte još 20 odsto! Ne želim da dajem nikakve zaključke o čemu se radi. Do kraja ovog meseca sastaću se s kolegama iz unutrašnjosti. Hoću da ih saslušam, da vidim njihovo viđenje stvari. Možda stvarno postoji razlog za to. Pacijenti koji nam stižu nimalo nisu laki. Mi moramo da znamo kada dolazi svako od njih, da li mu je potrebno mesto u sali ili šok-sobi...