BEOGRAD - U okviru aktuelne državne borbe protiv korupcije, predmet istrage nadležnih organa biće i usvajanje zakona iz prethodnih godina posebno važnih za interes tajkuna.
Predmet pažnje Radne grupe Uprave kriminalističke policije biće i narodni poslanici Skupštine Srbije, bez čijeg glasa nije mogao biti usvojen nijedan od zakona kojima su stvoreni uslovi da pojedini tajkuni, uključujući uhapšenog Miroslava Miškovića, za kratko vreme dođu do enormnog bogatstva.
U tom smislu će istražnim organima posebno biti zanimljiva moguća korupcija prilikom usvajanja izmena Zakona o privatizaciji iz 2005. i Zakona o planiranju i izgradnji iz 2010. godine.
U Srbiji je teško pronaći zakon donet u poslednje dve decenije a da u njega nisu ugrađene procedure i mehanizmi koji idu na ruku "krupnom biznisu".
Tako se u ranijim pokušajima da se na čistac isteraju afere poput privatizacija Luke Beograd, C marketa, Jugoremedije ili Sartida dolazilo u apsurdnu situaciju da je, po oceni tadašnjih timova, sve urađeno po zakonu. Ostalo je otvoreno pitanje ko je zakone kreirao i koje su ih poslaničke grupe usvajale, ali i koliko bi normi palo na Ustavnom sudu da je ta institucija sve vreme valjano radila.
Narodni poslanici su naveli da nemaju ništa protiv da antikorupcijskim istragama bude obuhvaćena i Skupština Srbije, ali ističu i da njegova stranka nije bila umešana u nelegalne radnje.
Poslanik Demokratske stranke Borislav Stefanović je rekao da podržava ideju prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da se ispita korupcija na svim nivoima, pa i u parlamentu.
Međutim, kako poručuje, DS predlaže Vučiću da se "pozabavi uticajem različitih biznismena na donošenja zakona i propisa od devedesetih godina", kao i da je "vrlo simptomatično da se prvi potpredsednik vlade zalaže za borbu protiv korupcije u trenutku kada se donosi zakon o konverziji prava korišćenja zemljišta, kojim se omogućava da pet najjačih tajkuna u Srbiji dođu do gradskog građevinskog zemljišta u Beogradu".
Na pitanje ko su ti tajkuni, Stefanović navodi da će doći vreme kada će sva njihova imena biti poznata javnosti. "Jedan od njih je Milan Beko, navodni finansijer SNS", kaže Borislav Stefanović.
Momo Čolaković, poslanik PUPS, tvrdi da funkcioneri te stranke nisu imali "nijednu posetu, nijedan poziv moćnih privrednika" u cilju uticanja na donošenje zakona.
Dragan Šormaz, poslanik SNS i nekadašnji funkcioner DŠ, smatra da parlamentarci prethodnih godina, dok nisu bili vlasnici mandata, nisu ni mogli da utiču na zakone, već da se o svemu odlučivali u vladi.