Agencija za borbu protiv korupcije 2011. podnela krivičnu prijavu protiv lidera LDP Čedomira Jovanovića zbog skrivenih prihoda, tužilaštvo je odbacilo posle samo devet dana
BEOGRAD - Mutno.
Lider LDP Čedomir Jovanović nije u potpunosti prikazao Agenciji za borbu protiv korupcije prihode, zbog čega je protiv njega podneta krivična prijava. Prema saznanjima Kurira, reč je o iznosu od neverovatnih 140.000 evra!
- Tri su stvari zbog kojih je Agencija podnela krivičnu prijavu: nepotpuno prijavljivanje prihoda Radne grupe, neprijavljivanje naknade koju je Jovanović dobio nakon odlaska jednog člana Radne grupe i neprijavljivanje prihoda po osnovu ugovora o delu koje je sklapao van radnog odnosa - kaže izvor Kurira i dodaje da je ljudima u Agenciji zapala za oko velika razlika između prihoda i rashoda ovog političara.
- To što troši više nego što je prikazao da zarađuje navelo nas je da zatražimo dodatnu dokumentaciju od banaka. Kad smo sve dobili, utvrdili smo da postoji osnov za krivičnu prijavu i sve prosledili tužilaštvu, koje je u neverovatno kratkom roku prijavu odbacilo - kaže naš izvor iz Agencije. On dodaje da je obrazloženje tužilaštva bilo da „Jovanović nije imao nameru da prikrije prihode“.
- Oni su rekli da je činjenično stanje tačno onako kako je Agencija navela, ali da tu nije bilo Jovanovićeve namere da prikrije imovinu. Odluku su doneli brzinom svetlosti - kaže naš sagovornik.
U Agenciji za borbu protiv korupcije juče su nezvanično potvrdili da su u 2011. podnosili prijavu protiv Jovanovića, ali da ne mogu da kažu o kojoj sumi je reč. U LDP to nisu želeli da komentarišu, a u Republičkom tužilaštvu su rekli da ćemo danas dobiti odgovor.
Podsetimo, Agencija je potpune dokaze koji potkrepljuju krivičnu prijavu dostavila tužilaštvu 17. oktobra 2011, a tužilaštvo ju je odbacilo 26. oktobra 2011. godine.
Lider LDP Čedomir Jovanović nije u potpunosti prikazao Agenciji za borbu protiv korupcije prihode, zbog čega je protiv njega podneta krivična prijava. Prema saznanjima Kurira, reč je o iznosu od neverovatnih 140.000 evra!
- Tri su stvari zbog kojih je Agencija podnela krivičnu prijavu: nepotpuno prijavljivanje prihoda Radne grupe, neprijavljivanje naknade koju je Jovanović dobio nakon odlaska jednog člana Radne grupe i neprijavljivanje prihoda po osnovu ugovora o delu koje je sklapao van radnog odnosa - kaže izvor Kurira i dodaje da je ljudima u Agenciji zapala za oko velika razlika između prihoda i rashoda ovog političara.
- To što troši više nego što je prikazao da zarađuje navelo nas je da zatražimo dodatnu dokumentaciju od banaka. Kad smo sve dobili, utvrdili smo da postoji osnov za krivičnu prijavu i sve prosledili tužilaštvu, koje je u neverovatno kratkom roku prijavu odbacilo - kaže naš izvor iz Agencije. On dodaje da je obrazloženje tužilaštva bilo da „Jovanović nije imao nameru da prikrije prihode“.
- Oni su rekli da je činjenično stanje tačno onako kako je Agencija navela, ali da tu nije bilo Jovanovićeve namere da prikrije imovinu. Odluku su doneli brzinom svetlosti - kaže naš sagovornik.
U Agenciji za borbu protiv korupcije juče su nezvanično potvrdili da su u 2011. podnosili prijavu protiv Jovanovića, ali da ne mogu da kažu o kojoj sumi je reč. U LDP to nisu želeli da komentarišu, a u Republičkom tužilaštvu su rekli da ćemo danas dobiti odgovor.
Podsetimo, Agencija je potpune dokaze koji potkrepljuju krivičnu prijavu dostavila tužilaštvu 17. oktobra 2011, a tužilaštvo ju je odbacilo 26. oktobra 2011. godine.
Šoškić: Čudna odluka tužilaštva
Advokat Slobodan Šoškić kaže za Kurir da nije uobičajeno da se za devet dana odbaci krivična prijava.- Za tako kratak period teško je da se sagledaju svi dokazi, dobro razmisli i donese odluka da se odbaci krivična prijava. Ono što se za tako kratko vreme donese izaziva podozrenje da tužilaštvo ne radi kriteriozno, ili pak da zauzima neki oportunistički stav, što nije dobro - naglašava Šoškić.
Pretilo mu pet godina robije
U članu 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije piše:„Funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.“