Statistike kažu da u Srbiji godišnje oko 30.000 ljudi doživi moždani udar. Taj broj mogao bi da se smanji jednostavnim ultrazvučnim pregledom i promenom stila života.
Dr Dušan Kostić, vaskularni hirurg u Kliničkom centru Srbije, kaže za Dr Kurir da je moždani udar, u stvari, neurološki poremećaj koji nastaje naglo, a deli se na ishemijski i hemoragijski.
- Ishemijski je uzrokovan ugruškom krvi koji je zapušio arteriju u mozgu onemogućavajući protok krvi kroz nju, a hemoragijski izaziva pucanje krvnog suda i prodiranje krvi u okolno moždano tkivo. Preko 85 odsto moždanih udara su ishemijski, i to zbog začeljenja takozvane karotidne arterije, koja se nalazi u vratu s jedne i druge strane. Uz dve vertebralne arterije one dovode krv do mozga - objašnjava taj stručnjak.
Dr Kostić naglašava da se ovakav moždani udar može sprečiti ukoliko se na vreme otkrije zakrčenje arterije, i to jednostavnim ultrazvučnim pregledom.- Ukoliko se ustanovi da je arterija začepljena preko 75 odsto, vreme je za neki oblik intervencije: otvorenu hirurgiju ili endovaskularnu intervenciju, koja podrazumeva dilataciju, širenje krvnog suda, ili ugradnju stenta. Otvorena hirurgija je bolja varijanta jer predstavlja jedinu preventivnu operaciju u celokupnoj vaskularnoj hirurgiji. Zbog toga je neophodno da građani koji spadaju u visokorizične grupe jednom godišnje urade ultrazvučni pregled krvnih sudova - kaže dr Kostić i upozorava da je, kad dođe do šloga, kasno jer se operacijom ne može popraviti neurološki status koji je nastao.
- Nervno tkivo je takvo da se ne regeneriše. Pacijent koji je imao šlog mora što pre u bolnicu. Hirurg će proceniti njegovo stanje i doneti odluku o eventualnoj operaciji u naredna dva do tri sata od nastanka moždanog udara ili će neurolozi koji za to imaju mogućnosti početi da rade trombolizu. To je ubrizgavanje sredstva koje razara tromb kako bi se koliko-toliko uspostavila cirkulacija. Ovom intervencijom pacijentu se povlače tegobe, a potom se radi dodatna dijagnostika - kaže on.
Simptomi moždanog udara
Dr Dušan Kostić kaže da moždani udar najčešće nastupa bez simptoma, ali da ono što se neki put prethodno može dogoditi predstavlja opomenu.
- To su prolazni neurološki poremećaji koji traju nekoliko minuta: oduzetost ruke, nemogućnost govora ili kratkotrajno slepilo... Pacijent koji je pred moždanim udarom ili ga je doživeo zapliće jezikom ili mu ruka ili noga otežano funkcionišu. Može da dođe do opuštanja usta s jedne strane, da pogled skrene u stranu ili da osoba ne može pogledom da prati prst - objasnio je dr Kostić.
Preventiva
Šlog se može sprečiti redukovanjem ishrane, navodi dr Kostić.- Nisam od onih doktora koji zabranjuju određenu hranu, ali svako mora da bude umeren. Pušači spadaju u visokorizičnu grupu, dijabetičari moraju redovno da kontrolišu šećer. Ostali treba da kontrolišu masnoće u krvi i, naravno, da rade ultrazvučni pregled - rekao on.