Doktore, je l’ ti treba pomoć?

Na seminaru Lekarske komore Beograda prvi put predstavljeno istraživanje o zdravlju lekara

Da li ste se ikada zapitali koliko su bolesni naši lekari? Ako vi niste, oni jesu. Prvi put u Srbiji urađeno je istraživanje na tu temu, a Lekarska komora Beograda održala je dvodnevni seminar 13. i 14. decembra o zdravlju lekara. I znate šta? Sve više njih traži pomoć svojih kolega psihijatara zbog depresije, anksioznosti i suicidnih misli. Mnogi od njih imaju psihosomatske bolesti ili, laički rečeno, oboljenja organa zbog nekog psihičkog faktora.

Prim. dr Nebojša Ilić, psihijatar u Domu zdravlja Niš, održao je predavanje na seminaru Lekarske komore Beograda i predstavio rezultate svojih istraživanja.

Kako je naglasio, depresivno ih je 57,69 odsto, u tom stanju nije samo 15,38 odsto, a sa depresivnošću u remisiji ili bez simptoma ih je 19,23 odsto. Onih čija depresivnost zahteva lečenje je 7,69 odsto. Čak 3,84 odsto njih pomišlja na samoubistvo! Naravno, više je žena u odnosu na muškarce. Kad je o anksioznosti reč, dr Ilić je rekao da je to stanje straha koje ugrožava, blokira, preplavljuje ličnost čoveka i čini ga napetim usled stalnog naviranja mučnog osećanja bespomoćnosti. Njegovo istraživanje pokazalo je da istovremenu pojavu depresivnosti i anksioznosti ima 47 odsto lekara. Izradom takozvane Kovijeve skale došlo se do rezultata da od anksioznosti pati čak 56,81 odsto ispitanika.

Psihosomatska oboljenja takođe pogađaju naše doktore. Ona su ujedno i grupa najzastupljenijih poremećaja u savremenoj medicinskoj praksi. Od ukupnog broja ispitanika čak njih 36,11 odsto ima psihosomatske bolesti. Visok pritisak ima 76,92 odsto lekara, čir 15,38 odsto, a dijabetes 7,69 odsto.

Dr Ilić je istakao da su lekari opšte medicine, koji su anonimno odgovarali na pitanja, kazali da 40 odsto njih kao stres na poslu doživljava konflikt s pacijentom, 28 odsto prepoznaje stres u urgentnom zbrinjavanju obolelih, a 32 odsto lošu saradnju s rukovodiocima ili ostalim kolegama.