Vid, ukus, miris, sluh, dodir omogućavaju nam da spoznamo svet oko sebe, ali i upozoravaju na opasnost
Sedite u fotelji udobno smešteni i ogrnuti ćebetom. Slušate omiljenu muziku i jedete fantastičan kolač od čokolade. Uz to čitate knjigu, dok vam sa stola nozdrve golica miris tek skuvane kafe. Dok tako uživate, i ne pomišljate da zahvalnost za taj trenutak dugujete - čulnim organima! Bez njih čovek bi živeo u potpunom mraku!
Dr Nevenka Dimitrijević, specijalistkinja opšte prakse u Domu zdravlja Voždovac, otkriva za Dr Kurir šta nam to daje mogućnost da budemo golicljivi, da se smejemo, vidimo boje ili mirišemo cveće!
- Čovek poseduje pet osnovnih čula smeštenih u raznim organima. U ušima se nalazi čulo sluha, u očima vida, u nosu mirisa, u koži dodira, dok je jezik zajedno sa sluzokožom usne duplje odgovoran za čulo ukusa. U njima su smešteni specifični receptori za odgovarajući osećaj. Oni predstavljaju nervne završetke, preko kojih organizam ostvaruje kontakt s nekim hemijskim supstancama ili fizičkim telima. Zatim se ta informacija o kontaktu preko nervnih vlakana prenosi do centralnog nervnog sistema. Tu se formira svest o tome, što se potom pretvara u osećaj - kaže dr Dimitrijević i dodaje da osećaji kod čoveka mogu izazvati prijatnost ili neprijatnost.
U odnosu na to, kaže naša sagovornica, formiramo stav o tome šta volimo, a šta ne.- Sva ova čula služe da bi organizam mogao pravilno da funkcioniše u vremenu i prostoru, ali i prema drugim bićima. Čula su međusobno isprepletena i služe za održavanje neophodnih funkcija organizma. Pored onih osećanja kojih je čovek svestan, preko informacija koje čula prenose do mozga organizam je osposobljen za koordinaciju pokreta. Zbog toga može izvoditi nesvesne radnje kao što su hod, govor, plivanje, žvakanje, ali i razviti posebne veštine, nalik pevanju, igranju, crtanju... - ističe dr Dimitrijević.
Ona dodaje da se, u slučaju da se desi urođeno ili stečeno oštećenje nekog od čula, neka druga mogu više razviti i donekle kompenzovati nedostatak.
- Poznato je da slepi ljudi imaju mnogo jače razvijeno čulo sluha, a neretko i čulo dodira - navodi ona.
Dr Nevenka Dimitrijević, specijalistkinja opšte prakse u Domu zdravlja Voždovac, otkriva za Dr Kurir šta nam to daje mogućnost da budemo golicljivi, da se smejemo, vidimo boje ili mirišemo cveće!
- Čovek poseduje pet osnovnih čula smeštenih u raznim organima. U ušima se nalazi čulo sluha, u očima vida, u nosu mirisa, u koži dodira, dok je jezik zajedno sa sluzokožom usne duplje odgovoran za čulo ukusa. U njima su smešteni specifični receptori za odgovarajući osećaj. Oni predstavljaju nervne završetke, preko kojih organizam ostvaruje kontakt s nekim hemijskim supstancama ili fizičkim telima. Zatim se ta informacija o kontaktu preko nervnih vlakana prenosi do centralnog nervnog sistema. Tu se formira svest o tome, što se potom pretvara u osećaj - kaže dr Dimitrijević i dodaje da osećaji kod čoveka mogu izazvati prijatnost ili neprijatnost.
U odnosu na to, kaže naša sagovornica, formiramo stav o tome šta volimo, a šta ne.- Sva ova čula služe da bi organizam mogao pravilno da funkcioniše u vremenu i prostoru, ali i prema drugim bićima. Čula su međusobno isprepletena i služe za održavanje neophodnih funkcija organizma. Pored onih osećanja kojih je čovek svestan, preko informacija koje čula prenose do mozga organizam je osposobljen za koordinaciju pokreta. Zbog toga može izvoditi nesvesne radnje kao što su hod, govor, plivanje, žvakanje, ali i razviti posebne veštine, nalik pevanju, igranju, crtanju... - ističe dr Dimitrijević.
Ona dodaje da se, u slučaju da se desi urođeno ili stečeno oštećenje nekog od čula, neka druga mogu više razviti i donekle kompenzovati nedostatak.
- Poznato je da slepi ljudi imaju mnogo jače razvijeno čulo sluha, a neretko i čulo dodira - navodi ona.
Upozoravaju na opasnost!
Dr Dimitrijević kaže da nam čula omogućavaju da se odbranimo od potencijalnih opasnosti.- Koža, sluzokoža disajnih puteva, sluzokoža creva i mokraćnih kanala obloženi su različitim receptorima. Oni svakom živom biću daju sposobnost egzistencije i opstanka, jer upozoravaju na postojanje štetnih agenasa. Zbog kontakta ovih agenasa sa odgovarajućim receptorima, na navedenim površinama nastaje osećaj toplote, hladnoće, bola, nastaju kašalj, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, što svakom organizmu daje signal da se dešava nešto što ga izvodi iz funkcionalne ravnoteže i od čega treba da se brani - kaže ona za Dr Kurir.