BEOGRAD - Kabinet predsednika sprema nacrt principa iz platforme za KiM, koji će posle usaglašavanja sa Vladom biti ugrađeni u skupštinsku rezoluciju.
Te tačke biće kostur deklaracije koju bi, posle novogodišnjih praznika, trebalo da usvoji Narodna skupština. Taj dokument daće smernice našem pregovaračkom timu kada na red dođe pitanje konačnog statusa Kosmeta, a želja državnog vrha je da tekst dobije široku podršku poslanika.
Potvrđeno je da vlada teži rezoluciji koja bi se fokusirala na pet ključnih načela: nepriznavanje nezavisnosti KiM, diplomatska borba za poseban status Severa i garancije kolektivnih i individualnih prava Srba u enklavama, zaštita državne imovine i duhovnog blaga i nastavak tehničkog dijaloga kao uslova za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU.
Ali, penkalo je još u rukama šefa države, od kojeg se očekuje da ove tačke usaglasi sa polaznim tekstom. Nikolić će insistirati da se suštinske ideje polaznog teksta platforme ugrade i u principe nove rezolucije i zato uveliko traju intenzivne konsultacije između njega i vrha izvršne vlasti.
Direktor vladine kancelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović je rekao da ne zna ništa o navodnoj vladinoj platformi koja bi navodno trebalo da ne nađe pred parlamentom.
Premijer Ivica Dačić potvrdio je će Skupština da se izjašnjava o ”polaznim principima” platforme.
"Oni su razrada onoga o čemu smo govorili: da ne želimo da priznamo nezavisnost Kosova, da nas interesuje status Srba u jednom takvom prelaznom periodu kada je nerešen status KiM i da to mora da bude povezano sa procesom evrointegracija.
Drugi deo platforme čine konkretni predlozi za rešenje problema i oni neće ići pred poslanike pošto to treba da bude učinjeno na kraju pregovaračkog procesa", rekao je on.
Dačić je takođe potvrdio i da je deo platforme o prekidu tehničkog dijaloga sa Prištinom preformulisan. "To rešenje nije bilo u interesu države. Treba ići na stvaranje jedinstva, političke stabilnosti i što šireg konsenzusa", istakao je on.
I potpredsednik Vlade Rasim Ljajić kaže da bi dokument koji ide pred Skupštinu ”trebalo da sadrži osnovne principe za pregovore i da ne veže ruke pregovaračima”.
"Ići u parlament sa razrađenim dokumentom nije politički korisno, jer bi međunarodna zajednica to shvatila kao opstrukciju pregovaračkog procesa. Najbitnije je da tekst koji dođe u Skupštinu sadrži samo načela za koja se može dobiti što šira podrška poslanika. Istovremeno bi se nastavio tehnički dijalog, što je bitan preduslov za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU", rekao je Ljajić.