BEOGRAD - Platforma jeste viđenje rešenja kosovskog problema, ali nije prepreka nastavku dijaloga koji se vodi na najvišem nivou i čija je sledeća runda zakazana za sredinu januara, smatra Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade za evropske integracije.
Ona je rekla da isključivo od rezultata dijaloga Beograda i Prištine zavisi sledeći korak u evrointegracijama, a to je dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora.
"EU je i glavni spoljnotrgovinski partner Srbije i ta činjenica se nije promenila čak ni u uslovima najveće krize koja iz temelja trese EU, ali Unija nije i ne može da bude bankomat ili socijalna karta, jer je većina problema sa kojima se suočavamo originalno naša, domaća, a ne evropska", kazala je Grubješićeva.
Grubješićeva je istakla da otvaranje političkog dijaloga na najvišem nivou s Prištinom predstavlja primer kako se sa reči prelazi na dela, kao i borba protiv korupcije u kojoj nema zaštićenih i privilegovanih. Ona je navela da je "kratkoročni prioritet" u procesu evrointegracija dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora.
"Šta treba da uradimo znamo već skoro dve godine jer se zaključci Evropskog saveta iz decembra 2011. i decembra 2012. skoro nimalo ne razlikuju - normalizacija odnosa sa Prištinom i sprovođenje unutrašnjih reformi. Nema novih nepoznatih niti tajnih uslova, ali ima raznih interpretacija kako unutar, tako i izvan zemlje", rekla je ona.
Na pitanje koliko integracije Srbije zavise od Nemačke, ona je rekla da Nemačka jeste vodeća zemlja EU i za nas je od vitalnog interesa da uspostavimo najbolje moguće političke odnose sa tom zemljom, jer je i ključni ekonomski partner i najveći pojedinačni investitor iz Evropske unije.
Upitana koje koristi Srbija može da ima od ulaska Hrvatske u EU 2013. godine, pogotovo ako se zna da odnosi Srbije i Hrvatske u ovom trenutku nisu na zavidnom nivou, ona je istakla da je iskustvo Hrvatske iz procesa pregovaranja korisno za sve zemlje u regionu, ne samo za Srbiju.
Ocenila je i da nema dileme da je dobrosusedska saradnja u interesu Srbije i da će se o nerešenim i "opterećujućim bilateralnim pitanjima" otvoreno razgovarati i tragati za međusobno prihvatljivim rešenjima.
Odgovarajući da li postoji odgovornost našeg društva za uspeh evrointegracije Srbije, ona smatra da ne postoji odgovornost društva, već samo odgovornost tzv. političkih elita.
"Mnogi su obećavali prečice i brz ulazak Srbije u EU, slučajno ili namerno gurajući pod tepih rešavanje ključnih političkih pitanja, a zarad jeftinih političkih poena... nije bilo iskrene namere da se u Srbiju uvedu evropske vrednosti i standardi, ali je bilo namere da se siromašnom narodu zamažu oči pričom o ogromnim parama iz evropskih fondova koje samo što nisu stigle", kazala je ona.