300 NA SAT: Otvorena najduža i najbrža pruga na svetu!
PEKING - U Narodnoj Republici Kini je danas, na rođendan pokojnog lidera Mao Cedunga (1893.-1975.), puštena u saobraćaj najduža linija superbrze pruge u svetu, koja će povezivati Peking i Guangdžou na jugu zemlje.
Superbrzi voz krenuo je jutros u 9.00 sati po lokalnom vremenu iz Pekinga za Guangdžou, a još jedan voz krenuo je u suprotnom smeru sat vremena kasnije, prenela je agencija AP.
Tako je linija duga 2.298 kilometara, čiji su neki delovi već ranije bili u funkciji, u potpunosti funkcionisati, a put od Pekinga do ekonomskog centra na jugu zemlje biće prepolovljen i, vozom koji ide 300 kilometara na sat (km/h), trajaće oko osam sati, preneo je Rojters.
Projektovana za maksimalnu brzinu od 350 km/h, pruga će imati 35 stanica u većim gradovima, uključujući Šiđadžuang, Džengdžu, Vuhan i Ćanšu.
Prema podacima Ministarstva železničkog saobraćaja, brza pruga će uvećati teretni saobraćaj između Pekinga i Vuhana za 20 miliona tona.
Nakon prošlogodišnje nesreće kada je u sudaru brzih vozova, poginulo 40 ljudi, investiranje u železnice znatno smanjeno, a vlada je, prema pisanju lokalnih medija, smanjila planirane investicije za 500 milijardi juana (80,27 milijardi dolara) na 2,3 biliona juana, u okviru petogodišnjeg plana do 2015.
"Razvili smo čitav sistem efektivnih bezbednosnih mera", rekao je predsednik odeljenja za nauku i tehnologiju pri ministarstvu Džou Li.
Zvanični Peking navodi da je i dalje posvećen tome da najveće gradove poveže brzim prugama, dok u budućnosti planira njihovo povezivanje sa gradovima u Rusiji i jugoistočnoj Aziji.
"Brze pruge su potrebne za nacionalni razvoj, za narod i za regionalne komunikacije. Mnoge države su pokrenule svoje privrede izgradnjom superbrzih pruga", dodao je Džou.
U NR Kini su u maju naveli da će železničku industriju otvoriti za privatne ulagače, ali su ovi i dalje skeptični oko toga, mada je potreba za finansiranjem akutna.
NR Kini su i dalje potrebne milijarde u investicijama da reši probleme u teretnom saobraćaju i pretrpanost putničkih vozova, kao i da unapredi železničku mrežu u rastućim metropolama.
Tokom prvih 11 meseci ove godine, investicije u železnicu, uključujući železničku infrastrukturu i kupovinu vozova, iznosile su 506,97 milijardi juana (81,1 milijardu dolara), što je za 3,1 odsto više nego u istom periodu lani, navelo je ministarstvo.
"Odobravanje nekoliko međugradskih železničkih projekata glavni je razlog koji stoji iza rasta investicija u železničku infrastrukturu u poslednjim mesecima, izjavio je analitičar konsultantske firme "CIKonsalting" Šen Džengjuan.
Vlada u Pekingu je od septembra odobrila niz infrastrukturnih projekata vrednih preko bilion juana radi oživljavanja privrednog rasta, koji je u tri meseca zaključno sa septembrom usporio sedmi kvartal zaredom na 7,4 odsto.
Železnice su glavno transportno sredstvo u Kini koja se prostire na 9,64 miliona kvadratnih kilometara i po površini je treća po veličini država u svetu, ukoliko se u njenu teritoriju uračuna i područje spornog Tajvana.
U NR Kini planiraju da do kraja 2015 bude oko 120.000 kilometara pruge, uključujući 40.000 kilometara superbrzih pruge.
Železnička mreža će do tada obuhvatati četiri linije istok-zapad i četiri sever-jug.
U NR Kini se brzim prugama nazivaju sve koje dozvoljavaju brzine veće od 200 kilometara na sat.
Prve brze linije na kineskoj železnici uvedene su 2007, na polovini tzv. "zlatne decenije" brzog privrednog rasta i socijalne stabilnosti u okviru socijalističkog puta sa kineskim karakteristikama.
U tom periodu i uprkos globalnoj finansijskoj krizi od 2008, NR Kina je postala druga po veličini nacionalna privreda na svetu sa ukupnim bruto domaćim proizvodom (BDP) od 11,3 biliona dolara mereno paritetom kupovne moći (PPP).