BEOGRAD - Premijer Srbije Ivica Dačić smatra da su najveća dostignuća Srbije u 2012. godini promena vlasti i stvaranje uslova za početak pregovora sa EU u prvoj polovini 2013.
Prema mišljenju srpskog premijera, "potpuno je realno" očekivanje da Srbija do kraja juna, tokom irskog predsedavanja, započne pregovore sa Unijom, jer među 27 država članica vlada "možda najpozitivnije mišljenje" o Srbiji u poslednjih deset godina, a ključni razlozi za to su napredak dijaloga sa Prištinom i borba protiv kriminala i korupcije.
Ideja 5. oktobra je, kako kaže, "najveći poraz i sramota za one koji su srušili Miloševića, zato što je on navodno bio antievropski"."Najveći udarac za njih je da ih u Evropu vode Toma Nikolić, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić. i to uspešnije nego oni sami", dodao je on.
Dačić je istakao da je EU potrebna Srbiji, a da Platforma o Kosovu i Metohiji "nije naišla na razumevanje" Zapada zbog poziva na prekid tehničkog dijaloga sa Prištinom i zalaganja za sveobuhvatno rešenje po principu "ništa nije dogovoreno dok sve ne bude dogovoreno".
Prema Dačićevom mišljenju, taj nacrt platforme je "najpozitivniji dokument koji je Srbija predložila u poslednjih 13 godina" i - da je predložen pre 10 godina - za njega bi dobili Nobelovu nagradu za mir.Ali, ne i danas:
"I oni koji su naši najveći prijatelji na Zapadu bili su veoma negativno određeni kad je reč o toj rečenici - da bi trebalo prekinuti pregovore. Mislim da dalje nisu ni čitali. I ako su pročitali, nisu komentarisali", rekao je Dačić, precizirajući da su predsednik Tomislav Nikolić, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić I on - imajući u vidu takvo nerazumevanje - dogovorili da "ostave to u drugom planu".
"Otklonili smo tu dilemu da li treba nastavljati tehnički razgovor ili ne. Naime, ti razgovori više nisu samo tehnički. Sam predsednik Nikolić je predložio podizanje razgovora na politički nivo - što se desilo. On je sam predložio Ketrin Ešton da ja vodim te pregovore, odnosno da se ja srećem sa Tačijem. I, ja tu nemam nikakvih nesuglasica sa njim", rekao je Dačić i dodao da misli da bi i predsednik Nikolić trebalo da učestvuje u pregovorima.
Dačić ističe da ceo državni vrh smatra da bi bilo najbolje ići na "sveobuhvatno rešenje", ali da - imajući u vidu dinamiku razgovora koji se vode u Briselu i kada se odlučuje o datumu za početak pregovora - Beograd ne misli da je realno da se za mesec ili dva ili tri postigne neki ključni napredak u ostvarenju onoga što mi predlažemo.
"Zato je tu potrebno imati fleksibilniji pristup, kako ne bi smo došli u situaciju da ne možemo ni napred ni nazad - a to znači, da nam se prekinu pregovori sa EU, a da pri tome više nemamo ništa da pričamo u dijalogu sa Prištinom".
Kad je reč o Rezoluciji koja će se naći pred poslanicima 11. januara - posle zajedničkog sastanka Vlade I predsednika, oko Božića - Dačić je kazao da je "u toku definisanje samog teksta".
Osnov za rezoluciju koja je će se naći u Skupštini je, u stvari, prvi deo nacrta Platforme, koji govori o osnovnim principima za pregovore.
"Sama Rezolucija će govoriti o osnovnim principima koji su bitni, a to je da mi nećemo priznati Kosovo i Metohiju, da smatramo da fokus našeg predloga jeste u stvari položaj srpske zajednice, odnosno Srba na Kosovu i Metohiji.
Da je u daljem dijalogu sigurno da će Srbi sa Kosova imati značajnu reč. I da smatramo da sve to treba da bude praćeno napretkom u procesu evropskih integracija", rekao je.
Od tih principa se, kako kaže, neće odstupati u pregovorima, a neophodno je da donesemo neki naš okvir "kako bi to trebalo da izgleda".
"Šta ćemo mi uspeti, na kraju, od svega toga da ostvarimo - videćemo. Ono što ostvarimo, i što definišemo, što je na tragu tih ideja, biće kasnije pretočeno u zakon o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije i time bi se izbegli svi ovi problemi - da li je to u skladu sa Ustavom ili nije u skladu sa Ustavom", rekao je I dodao:
"Neću da pričam bajke narodu. Cela situacija oko Kosova i Metohije odavno je "izašla" iz Ustava Srbije. Sve ono što radimo, pa i ti dogovori koji su postizani u Briselu, moraju da budu deo neke pravne regulative koja će u stvari govoriti o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije. Zašto je upotrebljen taj izraz? Zato što je to izraz iz Rezolucije 1244. I to je ceo naš koncept I ceo naš plan kad je reč o Kosovu i Metohiji".
Na pitanje da li još uvek smatra da je podela, odnosno "razgraničenje" na Kosovu pravo rešenje, Dačić kaže: "Ja to mislim, ali više to ne predlažem. Mislim da je to u najboljem i srpskom i albanskom interesu, ali - pošto, izgleda, ni srpski, ni albanski interes ovde nije važan - to očigledno ne može da prođe u međunarodnim odnosima. Kada bi se pitali Srbi i Albanci, mislim da bi to prihvatili. Ali ne insistiram na tome. To je moje lično mišljenje".
Upitan da li se Beograd pozivao na deo Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma koji predviđa sporazumni povratak "stotina, a ne hiljada" pripadnika srpskih oružanih snaga na Kosovo, Dačić kaže da se I sam "stalno pozivao na to", ali da "nikad nije prihvaćen taj predlog".
"Taj deo Rezolucije nikad nije sproveden, ja sam više puta to isticao. Ali, očigledno je da to sigurno neće biti sprovedeno", zaključio je.
Kad je reč o podršci i nedostatku podrške za predloge Beograda, Dačić podseća da Srbija u zapadnoj hemisferi, "među onima koji donose ključne odluke u međunarodnoj zajednici nema nijednog prijatelja".
"Nalazimo se u periodu u kome se naši nacionalni interesi ne poklapaju sa interesima nekih velikih sila. Naši prijatelji, koji nas podržavaju, ne mogu da pomognu kad je reč o Evropi. Imamo podršku u Ujedinjenim nacijama, ali želeo bih da podsetim da je Srbija predložila Rezoluciju Generalne skupštine UN koju je sama napisala - da se pregovori prebacuju iz UN na posredovanje EU. Na koga se onda mi žalimo", upitao je.
"Mi smo u poslednjih 13 godina, iz godine u godinu, ponavljali i ponavljali taj naš stav "Kosovo je Srbija" - što je normalno. Ali, nije normalno da je iza toga, svakim danom, kosovska nezavisnost bivala sve bliža. I nije normalno da Srbija nema odgovor na pitanje "šta predlaže"".
Podsećajući da je nastavak dijaloga sa Prištinom uslov za nastavak evrointegracija, Dačić je rekao da bi bio "najzadovoljniji kada bi o Kosovu bila sazvana i međunarodna konferencija", ali da ni to u ovom trenutku nije realno.
"U narednih šest mesleći će se u Briselu razgovarati o dve teme - jedna je razrešenje te situacije paralelizma institucija, gde jedne institucije ne priznaju druge, a drugo posebnost Srba na Kosovu. I to je sama Ketrin Ešton rekla. Znači, na tragu njenih reči, Srbija treba ovim što predlaže da bude deo tog procesa, to je najbolji put. Svaki drugi put bi bio kontraproduktivan".
Na pitanje da li se vodi polemika u vladi po pitanju spoljne politike i "četiri stuba" na kojima već godinama ta politika počiva (region, EU, Rusija i Kina), Dačić primećuje da smo u međuvremenu izgubili mnoge prijatelje na međunarodnoj sceni, kao i da "iz dana u dan Kosovo priznaju nove države".
"Ako je tačno da je to uradio Pakistan (kako je saopšteno u Prištini), to je veoma zabrinjavajuće za Srbiju. To je velika islamska zemlja. Može se očekivati da to urade Libija, Tunis, Egipat. Koga smo novog pridobili za našu politiku? Zato moramo da pomognemo onima koji o nama lepo misle. Da nam budu prijatelji. Niko neće biti prijatelj nekome, ako time dovodi sebe u neprijatnu poziciju. Niko nema interes da više voli Srbiju nego svoju zemlju. I to smo valjda naučili iz naše bliske istorije. Bez obzira kolko smo mi bili u pravu, bivša Jugoslavija bila je izložena sankcijama koje su izglasane u UN. Bombardovanje se odigralo bez odluka UN".
Ističući da ima puno zamerki na odnos Brisela prema Beogradu, Dačić je naglasio da je Srbiji ipak potrebna EU, pošto bi bila "naša istorijska greška, pred našom decom, da za 20 godina žive u zemlji koja je izolovano ostrvo u Evropi".
"Ja nisam evrofanatik. Nisam. Imam mnogo primedbi na EU, na njihov odnos prema nama. Mislim da je Srbija svih ovih godina dovedena u poziciju parije (necivilizovane zemlje) u Evropi. I da je sve to plod dugoročnih ciljeva - da se omogući nezavisnost Kosova. Sve je to meni poznato. I ne hrlim oduševljeno na sastanke u Brisel. Ali, kada razgovaram sa svojim kolegama koji su članovi EU - i oni govore slične stvari. Neki od njih mi kažu da se nećemo mnogo usrećiti. Ali, oni su unutra. Ja bih voleo da dođemo u istu takvu poziciju. Da uđemo unutra, pa ako nam se ne sviđa da izađemo".