Spisateljica žestoko izvređala akademika zbog poziva studentima koji studiraju u inostranstvu da se vrate i bore za svoju zemlju
Dramska spisateljica Biljana Srbljanović najgrublje je izvređala akademika Dobricu Ćosića nazvavši ga zlim, pritupim i alavim starcem i krvopijom, i poručila da mu treba zabraniti da govori, piše dnevna novina San!
Srbljanovićka je uputila niz uvreda Ćosiću na Tviteru, besna zbog njegovog pisma mladima koji studiraju u inostranstvu da se vrate u Srbiju i bore za svoju zemlju.
Ćosić je u pismu, dugačkom kao januar, izneo analizu stanja u Srbiji od titoizma do danas i poručio studentima da se vrate kući.
"Sto pametnih i hrabrih, obrazovanih i poštenih Srba, ako se organizuju i žrtvuju za opšte dobro, mogu da preporode i spasu Srbiju. Vratite se u otadžbinu da se borite za preporod i spas Srbije!", poručio je Ćosić na kraju svog pisanija. On se pismom obratio na zahtev
Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI).Odmah je reagovala Srbljanovićeva, nakrcavši zluradim komentarima svoj Tviter profil koji vodi pod nikom Leya Keller. Ona je najpre citirala rečenicu iz pisma: "Kao čovek takvih uverenja i patriotskog etosa, osećam intelektualnu i moralnu odgovornost za sudbinu Srbije i njenog mladog naroda, pa se odavno mučim za razumnu nadu u vašu spokojnu budućnost", a zatim otpočela serijal uvreda:
"Sram ga, bre, bilo, priučenog, zlog, dokonog, nezajažljivog, alavog, neobrazovanog, pritupog i koristoljubivog starca. Sram."
Ona pita da li Ćosić intelektualnu odgovornost nosi "iz komesarskih dana u partizanima" ili iz "kalemarske škole" i konstatuje da su ga kao "predsednika ratne države vodali po pregovorima kao gosta iz galaksije, s onim slušalicama" jer, kako je rekla, nije znao da kaže ni "haj" (zdravo na engleskom). Potom poentira: "Nema od ove države ništa dok i poslednji zli starac, odgovoran za moralni i materijalni sunovrat nerođenih generacija, bude i dalje govorio."
Srbljanovićeva je oštricu napada potom preusmerila na studente, napisavši: "Da je meni neko dovukao ovog krvopiju da mi se obrati, ja bih vala digla revoluciju. Bedni studenti, to ste i zaslužili." Studentima je napisala i da vrate vize i stipendije, "pa mami kući da dovedu nobelovca", aludirajući time na lažnu vest koja je prostrujala 2011. godine da je Ćosić dobio Nobelovu nagradu za književnost. Zapretila je i da će lično da pošalje davaocima stipendija "pismo po pismo" kako bi ih vratili kući, da žive "daleko od stipendija i boravišnih viza EU".
Istina je da je Ćosić u pismu iskoristio priliku da "reklamira" svoje knjige, uputivši studente posebno na "Piščeve zapise" i da ostaje utisak da je Srbiju predstavio kao deponiju na koju se treba vratiti i izboriti za svoje parče đubreta. Međutim, to ne opravdava prostačke uvrede na njegov račun i pozive da mu se zabrani sloboda govora. To je njegovo pravo i način na koji vidi stvari, a Ćosić i sam priznaje u pismu da je "skeptik i borbeni pesimist".
On period Titove vladavine u pismu pominje kao "poredak neslobode, laži i hipokrizije", koji je mogao "samo silom i diktaturom da se održava". "Čim je umro vlasnik te sile, njegova država je ušla u agoničnu krizu i vreme propadanja."
Period vladavine Slobodana Miloševića i Mire Marković naziva "autarhičnim supružničkim režimom" koji je "prožet korupcijom i kriminalom". Zatim je usledio, kako kaže, "prevrat" izveden "narodnim gnevom" i ustanovljen poredak "koji se samoproglasio 'novom demokratskom vlašću'".
"Taj poredak nije ispunio očekivanja i nade izmučenog i osiromašenog naroda Srbije", kaže Ćosić, i dodaje da je nastupila "sloboda za nepoštenje, korupciju, pljačku društvene i državne imovine".
"Srbija je brzo siromašila, primitizovala se, nezaustavljivo padala u ponor biološkog, ekonomskog, kulturnog i moralnog propadanja. Društvom su zavladali nezaposlenost, korupcija, nerad i bekstvo u svet za posao, normalan, radan, stvaralački i kvalitetan život", konstatuje pisac, i dodaje da je "odlivanje pameti, znanja i mašte... možda najveći poraz u poslednjim decenijama Srbije".
"Sto pametnih i hrabrih, obrazovanih i poštenih Srba, ako se organizuju i žrtvuju za opšte dobro, mogu da preporode i spasu Srbiju. Vratite se u otadžbinu da se borite za preporod i spas Srbije!", poručio je Ćosić na kraju svog pisanija. On se pismom obratio na zahtev
Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI).Odmah je reagovala Srbljanovićeva, nakrcavši zluradim komentarima svoj Tviter profil koji vodi pod nikom Leya Keller. Ona je najpre citirala rečenicu iz pisma: "Kao čovek takvih uverenja i patriotskog etosa, osećam intelektualnu i moralnu odgovornost za sudbinu Srbije i njenog mladog naroda, pa se odavno mučim za razumnu nadu u vašu spokojnu budućnost", a zatim otpočela serijal uvreda:
"Sram ga, bre, bilo, priučenog, zlog, dokonog, nezajažljivog, alavog, neobrazovanog, pritupog i koristoljubivog starca. Sram."
Ona pita da li Ćosić intelektualnu odgovornost nosi "iz komesarskih dana u partizanima" ili iz "kalemarske škole" i konstatuje da su ga kao "predsednika ratne države vodali po pregovorima kao gosta iz galaksije, s onim slušalicama" jer, kako je rekla, nije znao da kaže ni "haj" (zdravo na engleskom). Potom poentira: "Nema od ove države ništa dok i poslednji zli starac, odgovoran za moralni i materijalni sunovrat nerođenih generacija, bude i dalje govorio."
Srbljanovićeva je oštricu napada potom preusmerila na studente, napisavši: "Da je meni neko dovukao ovog krvopiju da mi se obrati, ja bih vala digla revoluciju. Bedni studenti, to ste i zaslužili." Studentima je napisala i da vrate vize i stipendije, "pa mami kući da dovedu nobelovca", aludirajući time na lažnu vest koja je prostrujala 2011. godine da je Ćosić dobio Nobelovu nagradu za književnost. Zapretila je i da će lično da pošalje davaocima stipendija "pismo po pismo" kako bi ih vratili kući, da žive "daleko od stipendija i boravišnih viza EU".
Istina je da je Ćosić u pismu iskoristio priliku da "reklamira" svoje knjige, uputivši studente posebno na "Piščeve zapise" i da ostaje utisak da je Srbiju predstavio kao deponiju na koju se treba vratiti i izboriti za svoje parče đubreta. Međutim, to ne opravdava prostačke uvrede na njegov račun i pozive da mu se zabrani sloboda govora. To je njegovo pravo i način na koji vidi stvari, a Ćosić i sam priznaje u pismu da je "skeptik i borbeni pesimist".
On period Titove vladavine u pismu pominje kao "poredak neslobode, laži i hipokrizije", koji je mogao "samo silom i diktaturom da se održava". "Čim je umro vlasnik te sile, njegova država je ušla u agoničnu krizu i vreme propadanja."
Period vladavine Slobodana Miloševića i Mire Marković naziva "autarhičnim supružničkim režimom" koji je "prožet korupcijom i kriminalom". Zatim je usledio, kako kaže, "prevrat" izveden "narodnim gnevom" i ustanovljen poredak "koji se samoproglasio 'novom demokratskom vlašću'".
"Taj poredak nije ispunio očekivanja i nade izmučenog i osiromašenog naroda Srbije", kaže Ćosić, i dodaje da je nastupila "sloboda za nepoštenje, korupciju, pljačku društvene i državne imovine".
"Srbija je brzo siromašila, primitizovala se, nezaustavljivo padala u ponor biološkog, ekonomskog, kulturnog i moralnog propadanja. Društvom su zavladali nezaposlenost, korupcija, nerad i bekstvo u svet za posao, normalan, radan, stvaralački i kvalitetan život", konstatuje pisac, i dodaje da je "odlivanje pameti, znanja i mašte... možda najveći poraz u poslednjim decenijama Srbije".
Đurić: Dobrici je gori 5. oktobar od Tita i Slobe
I Bojan Đurić, poslanik LDP-a, tvitnuo je nekoliko poruka na račun Ćosića. On je zamerio "sebičnom akamediku što svoju odgovornost pominje u jednoj rečenici, Miloševićevu u pola, a onda 5. oktobar i svet optužuje za sve". On pita i "zašto Ćosić nije mislio na studente i odliv mozgova kada je tvrdio da je 'zaostalost naša šansa'".