Novak Đoković: Nikada ne prestajem da sanjam

Najveća želja mi je da u 2013. osvojim Rolan Garos, ali i ako mi se to ne ostvari, uvek će se naći neki novi izazov u mom životu

Zbog njega smo ponosni što smo Srbi.
Najbolji teniser sveta i prvi sportista planete u 2011. Novak Đoković u novogodišnjem intervjuu za Kurir govori o stvarima o kojima je retko pričao tokom prethodnih godina. Momak koji je veoma mlad došao na vrh sveta i dalje ima dečačke snove i želje koje bi voleo da mu se ispune u danima koji su pred njim.

♦ Koliko si zadovoljan 2012. i koja pobeda ti je bila najdraža u ovoj godini?
- Moram da priznam da sam vrlo zadovoljan, naročito početkom i krajem sezone. Turnir u Londonu sam odigrao u punoj brzini, bez izgubljenog meča. Ipak, ako bih morao da biram najdražu pobedu, to bi bila ona u finalu Australijan opena protiv Nadala. Tu sam pomerio granice svoje izdržljivosti i potvrdio koliko je velika moja ljubav prema tenisu - ni posle skoro šest sati igre nisam osećao bol. Tada sam se stvarno osetio kao gladijator, do poslednjeg daha sam se borio za trijumf.

♦ U novu sezonu ulaziš kao broj jedan. Koje su ti ambicije za 2013?
- Najvažnije je da ostanem zdrav, da nema povreda. Sledeće godine raspored je jako gust zbog Dejvis kupa koji igramo, imamo malo odmora i vremena za oporavak. S druge strane, voleo bih da ove godine podignem pehar na Rolan Garosu jer je to jedini grend slem na kojem nisam trijumfovao, tako da ću na formu tempirati prema tome.

♦ Imao si priliku da nosiš srpsku zastavu na Olimpijskim igrama u Londonu. Kakav je bio osećaj?
- Fenomenalan, verujte da je to bio jedan od najvažnijih trenutaka u mom životu. Srbija je mala zemlja s mnogo dobrih sportista i odličnim ekipnim sportovima. Bilo je vrlo emotivno kad smo se svi skupili na jednom mestu - tek onda shvatiš koliku snagu nosimo. Mi smo reprezentacija koja nije imala nikakvih problema, svi smo se družili, bodrili, smejali, pričali i delili tugu kad neko od nas ne bi postigao zadate ciljeve. Stvarno sam ponosan.

♦ Koliko ti je žao što si se iz Londona vratio bez medalje?
- Odmah sam rekao da sam propustio možda i šansu karijere da osvojim zlatnu medalju. Vrlo teško sam to podneo, bilo mi je baš žao. Okolnosti su takve da u tenisu nema puno vremena ni za tugu ni za radosti. Za nekoliko dana me je čekao put u Ameriku i vrlo brzo sam morao da se dignem i odigram Sinsinati. U nastavku sezone želeo sam da pre svega sebi potvrdim visok nivo igre koji sam kroz godine iskustva dostigao, ali i snagu svog karaktera - da ne klonem kad je teško, već da se borim za svoje ciljeve.

♦ Sve više se baviš humanitarnim radom. Kakve akcije planiraš u narednoj godini?
- Početkom godine sastaće se bord direktora i upravni odbor, koji će dati konačnu reč o projektima. Mislim da je spremno mnogo dobrih i kvalitetnih stvari i da ćemo najveći deo toga uspeti da realizujemo. Odmah ćemo i javnost o tome obavestiti. Humanitarni rad mi mnogo znači jer sam svoju misiju vezao za decu, za njihov rani razvoj i napredak. Voleo bih da u budućnosti otvorimo temu šta naša deca danas uče u školama, da li su im knjige prilagođene, jer ono što sam ja imao priliku da vidim ne govori u prilog toj činjenici. Takođe, inkluzija je nešto za šta ću se celog života boriti - da decu naučimo da prihvataju druge bez obzira na razlike.

♦ Većina sportista danas ima tetovaže. Da li si razmišljao da i ti uradiš jednu?
- Ne, nisam. Okej mi je da ih vidim na drugima, ali nemam takvu pasiju.

♦ Jesi li imao predrasude prema nekom narodu ili zemlji pre nego što si ih upoznao?
- Nisam osoba koja je sklona predrasudama jer sam na svojoj koži mnogo puta osetio šta one znače, naročito ako se odnose na neki narod. Vaspitan sam da ljude vrednujem na drugačiji način - po tome da li su dobri ili nisu, da li su vredni, iskreni. Ne pamtim da sam se u ma kojoj situaciji vodio predrasudama - takav sam.

♦ S obzirom na to da si javna ličnost, koliko te opterećuju tračevi o tebi?
- Nekad opterećuju, nekad zabavljaju, nekad uopšte ne obratim pažnju. Ipak, moj stav i princip mog tima je da ne reagujemo na te stvari. Istina uvek ispliva na površinu.

♦ Da li sebe možeš da vidiš u budućnosti na nekom odgovornom mestu vezanom za politiku?
- Ne, ni u kom slučaju.

♦ Čime bi voleo da se baviš kad završiš tenisku karijeru?
- Imam još vremena da se tim pitanjem ozbiljno pozabavim. Imaću više vremena i za sebe, ali i za stvari kojima sada ne stižem da se bavim koliko želim. Mislim da ću mnogo vremena trošiti na svoj filantropski rad. Voleo bih ostanem u tenisu, ali i da se posvetim golfu.

♦ Postao si poznat i po imitacijama. Da li si zbog toga imao probleme?
- Ma ne. Ljudi to doživljavaju kao zabavu, jer to i jeste, a meni nikada nije palo na pamet da nekog uvredim.

♦ Da li postoji neko mesto na planeti koje želiš da posetiš, a do sada nisi imao priliku?
- Interesantno pitanje. Verujte mi, ima toliko mesta na kojima sam bio, a koja nisam na pravi način doživeo zbog silnih obaveza prema tenisu. Nikad nisam bio u Argentini, Peruu, Vijetnamu, Butanu, voleo bih da odem tamo.

♦ Imaš li neku neostvarenu želju?
- Da osvojim Rolan Garos. I radim na tome! Ali ako se to desi, uvek će se naći neka nova želja. Nikad ne prestajem da sanjam.

♦ Da li si nešto sebi zacrtao da ostvariš, a nije vezano za tenis?
- Imam nekoliko velikih planova za budućnost koji nisu vezani za tenis, ali još nisam spreman da pričam o tome. Još uvek se to krčka u mojoj glavi.

♦ U kom vremenu u prošlosti bi voleo da živiš? I u kojoj zemlji?
- U našoj zemlji u vreme kad smo svi bili ujedinjeni. Dirne me kad slušam starije kako pričaju o tim vremenima s nostalgijom i poželim da vidim kako je bilo tada.