Neraspoloženje, nemogućnost radovanja, gubitak interesovanja, pospanost, pojačana potreba za slatkišima i stalni umor simptomi su tog mentalnog stanja
Danima ste neraspoloženi. Ništa ne može da vas „digne“. Nemate energije. Neprestano ste iscrpljeni. Vreme vam promiče i osećate kao da ništa ne možete da uradite kako treba. Najradije biste se uvalili u krevet. Jeli slatkiše, a onda spavali. Međutim, čak i kada se odmorite i naspavate, umor i pospanost ne prolaze. E pa to bi mogli biti prvi znaci takozvane zimske depresije! Ona se javlja kada nema dovoljno sunca i toplote. Ne čekajte da u nju upadnete baš duboko, već na vreme idite kod lekara.
Dr Tanja Perunović Cicović, iz beogradske hitne pomoći, kaže za Dr Kurir da se zimska depresija, „zimski bluz“ ili depresija zbog nedostatka svetlosti, u psihijatrijskim krugovima opisuje i kao sezonska depresija, koja se javlja u periodu od početka novembra do sredine marta.
- Bolest su još pre 2.000 godina opisali Hipokrat i Aretaj. Danas se u lakšoj formi javlja kod čak 25 odsto stanovništva. Karakterišu je opšte neraspoloženje, neizlečiva nemogućnost radovanja, gubitak interesovanja, poremećaj pažnje, opažanja i koncentracije, duhovno i telesno usporenje, ali i osećaj niže vrednosti, krivice i pojačane osetljivosti. Postoje slučajevi u kojima se javlja čak i razdražljivost i agresija.
Kod zimske depresije izražena je potreba za snom, apetit je povećan, posebno za šećere i testa. Javljaju se tegobe sa želucem i varenjem, pritisak u glavi, nedostatak vazduha, lupanje srca, bol u grudima, napetost mišica, osećaj toplote i hladnoće, pa i seksualna ravnodušnost - ističe dr Perunović Cicović.
Prema njenim rečima, u pojedinim slučajevima mogu se javiti i ozbiljni znaci bolesti, poput osećaja nesposobnosti, neadekvatnosti i straha, koji vode samodestruktivnim idejama.
- Kod ovakvih simptoma obavezno treba potražiti pomoć psihijatra, a dijagnoza bolesti može se postaviti tek ako se tegobe jave dve godine zaredom i to samo u sezoni (jesen, zima), a nestanu u prolećnim i letnjim mesecima. Uzrok takve specifične depresije je nedostatak svetlosti i smanjena aktivnost. Pretpostavlja se da je u njenoj osnovi poremećaj hormona odgovornih za raspoloženje, melatonina i serotonina - objasnila je doktorka.
Dr Tanja Perunović Cicović, iz beogradske hitne pomoći, kaže za Dr Kurir da se zimska depresija, „zimski bluz“ ili depresija zbog nedostatka svetlosti, u psihijatrijskim krugovima opisuje i kao sezonska depresija, koja se javlja u periodu od početka novembra do sredine marta.
- Bolest su još pre 2.000 godina opisali Hipokrat i Aretaj. Danas se u lakšoj formi javlja kod čak 25 odsto stanovništva. Karakterišu je opšte neraspoloženje, neizlečiva nemogućnost radovanja, gubitak interesovanja, poremećaj pažnje, opažanja i koncentracije, duhovno i telesno usporenje, ali i osećaj niže vrednosti, krivice i pojačane osetljivosti. Postoje slučajevi u kojima se javlja čak i razdražljivost i agresija.
Kod zimske depresije izražena je potreba za snom, apetit je povećan, posebno za šećere i testa. Javljaju se tegobe sa želucem i varenjem, pritisak u glavi, nedostatak vazduha, lupanje srca, bol u grudima, napetost mišica, osećaj toplote i hladnoće, pa i seksualna ravnodušnost - ističe dr Perunović Cicović.
Prema njenim rečima, u pojedinim slučajevima mogu se javiti i ozbiljni znaci bolesti, poput osećaja nesposobnosti, neadekvatnosti i straha, koji vode samodestruktivnim idejama.
- Kod ovakvih simptoma obavezno treba potražiti pomoć psihijatra, a dijagnoza bolesti može se postaviti tek ako se tegobe jave dve godine zaredom i to samo u sezoni (jesen, zima), a nestanu u prolećnim i letnjim mesecima. Uzrok takve specifične depresije je nedostatak svetlosti i smanjena aktivnost. Pretpostavlja se da je u njenoj osnovi poremećaj hormona odgovornih za raspoloženje, melatonina i serotonina - objasnila je doktorka.
Šetnjom protiv depresije
Dr Tanja Perunović Cicović rekla je da se lakši oblici zimske depresije mogu ublažiti svakodnevnim šetnjama ili laganim trčanjem pri dnevnom svetlu, a pogotovo se predlaže „nordijsko hodanje“.
- Ukoliko je izvodljivo, preporučljivo je putovanje u sunčane regione tokom jesenjih i zimskih meseci, kao i čaj od kantariona. On je odavnina poznat kao antidepresiv, koji pomaže kod lakših oblika depresije. Za nju postoji i specijalna terapija veštačkim svetlom ili foto-terapija, koja se sastoji u polučasovnom jutarnjem izlaganju specijalnim lampama - istakla je ona.