BEOGRAD - Uredba o ograničenim maržama za osnovne životne namirnice na 10 procenata prestala je da važi poslednjeg dana stare godine, a sudeći po najavama iz velikih trgovinskih lanaca, cene tih proizvoda neće biti povećane posle Nove godine.
Kako tvrde trgovci, hleb, mleko, meso, brašno, ulje i šećer neće poskupeti, a uredba u proteklih godinu dana, koliko je bila na snazi, nije dala nikakve efekte za potrošače već je predstavljala mešanje države u slobodno tržište.
Potpredsednik Vlade Srbije i lider Socijaldemokratske partije (SDPS) Rasim Ljajić izjavio je u da država više ne reguliše cene najvećeg dela proizvoda, isključujući struju, gas i donekle cene lekova.
I tu moramo stvar da postavimo na pravi način, hoćemo li mi da živimo u socijalizmu ili u kapitalizmu", zapitao se Ljajić.
"Ako hoćemo da živimo u socijalizmu onda u redu, država će regulisati cene, odlučivati koliko će šta da košta, ali da li smo takav sistem već imali i je li propao, jeste, da li je propao u celom svetu, jeste. Prema tome, ako smo se opredelili da idemo ka EU znači da moramo da prihvatamo i evropske zakone i pravila i standarde", naveo je Ljajić.
Podsećajući da ti standardi predviđaju da se cene formiraju slobodno na tržištu zavisno od ponude i tražnje, on je dodao da je uloga države u tome da kreira povoljan poslovni ambijent, da unapređuje i razvija konkurenciju i da dalje liberalizuje tržište.
"To je sve što država može da uradi i naravno da država u skladu sa evropskim standardima štiti potrošače mehanizmima kojima raspolaže, ali oni nisu veliki", rekao je potpredsednik vlade i istakao da ćemo kvalitetniju ponudu i zdravu konkurenciju imati ako privučemo strane investitore i ulagače odnosno nove trgovinske lance.
"Onda imamo vrlo oštru utakmicu među njima i u toj oštroj utakmici rezultat je bolja ponuda, bolji kvalitet usluga i po svoj prilici niže cene. Moramo da znamo šta hoćemo, ne možemo da budemo malo u socijalizmu, malo u kapitalizmu, kako nam kad odgovara", ocenio je Ljajić.
Sve, međutim, treba ozbiljno da zabrine nizak standard građana i podaci zvanične statistike prema kojima je prosečna "srpska plata" u novembru iznosila tek nešto više od 42.000 dinara, a prosečna potrošačka korpa u oktobru 64.000 dinara. Najveći deo zarade odlazi na hranu i piće i to 43,2 odsto.
Kako su istakli trgovci, za sada, nema najava poskupljenja osnovnih životnih namirnica ni od dobavljača.
Pojedini trgovci očekuju posle Nove godine poskupljenja nekih slatkiša, prerađevina od voća, smrznutog povrća, "zdrave hrane", šlaga, pudinga, supa iz kesice, alkoholnih pića, kao i određenih vrsta kozmetike. Kao razlozi tih poskupljenja navedeni su povećanje cena repromaterijala i robe iz uvoza.
Svako povećanje cena dodatno bi opteretilo kućni budžet potrošača, obrazložili su razlog za donošenje ove odluke u kompaniji.
Kako su ukazali, jedino povećanje cena moglo bi da se usledi ukoliko proizvođači podignu cene, ali se nadaju da se to neće dogoditi jer je cilj da potrošačima iz svih kategorija društva osnovne životne namirnice budu dostupne po najnižim cenama.
Vlada Srbije je 31. decembra 2011. uvela na šest meseci maržu za osnovne životne namirnice od 10 procenata, koja je 30. juna produžena na još šest meseci, tačnije do kraja godine.
Uredbom je ograničena marža na pšenično brašno tip 400 i 500, jestivo suncokretovo ulje, termički obrađeno
kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt, beli kristalni šećer i svinjsko, goveđe i kokošje sveže meso i slatkovodnu ribu.