Hrišćani koji vreme računaju po julijanskom kalendaru u ponedeljak 7. januara slave najradosniji praznik – Božić
Ne zaboravimo običaje svojih predaka!
Srpska pravoslavna crkva i hrišćani širom sveta koji vreme računaju po julijanskom kalendaru u ponedeljak, 7. januara, slave najradosniji praznik - Božić. Sveto pismo Novog zaveta Hristovo rođenje predstavlja kao dan neizmerne radosti, jer je u pećini u gradu Vitlejemu rođen Spasitelj. Na Božić ujutru, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, objavljujući ovu radosnu vest. Posle službe u crkvi ljudi se pozdravljaju rečima „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju „Vaistinu se rodi!“, i tako sve do Bogojavljenja.
Šta znače badnjak i slama
Dan uoči Božića je Badnji dan. Naziv je dobio jer se tog dana seče badnjak i unosi u kuću. Badnjak je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo i po njega se odlazi rano ujutru u šumu. Seče se i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, mora se poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče. Badnjak simbolički predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Nagoveštava i drvo krsta Hristovog. Posle badnjaka u kuću se unosi slama, koja se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže dok pijuču kao pilići. Slama simboliše slamu u pećini u kojoj se Hristos rodio.
Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, a zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi do šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko u toru ovaca, koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, amin, Bože, daj.“
Položajnik simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek koji na Božić, i tokom cele naredne godine, donosi sreću u kuću.
Božićna pečenica
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku ili kokošku. Običaj vezan za klanje pečenice ostao je iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Česnica
Rano ujutro na Božić domaćica zamesi testo, od kog peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto na kom je već postavljen božićni ručak. Svi stanu za sto, a domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna, peva božićni tropar, a ako ne, čita se Očenaš naglas. Kad se molitva završi, lomi se česnica. Okreće se kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi, i to na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele godine.
Srpska pravoslavna crkva i hrišćani širom sveta koji vreme računaju po julijanskom kalendaru u ponedeljak, 7. januara, slave najradosniji praznik - Božić. Sveto pismo Novog zaveta Hristovo rođenje predstavlja kao dan neizmerne radosti, jer je u pećini u gradu Vitlejemu rođen Spasitelj. Na Božić ujutru, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, objavljujući ovu radosnu vest. Posle službe u crkvi ljudi se pozdravljaju rečima „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju „Vaistinu se rodi!“, i tako sve do Bogojavljenja.
Šta znače badnjak i slama
Dan uoči Božića je Badnji dan. Naziv je dobio jer se tog dana seče badnjak i unosi u kuću. Badnjak je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo i po njega se odlazi rano ujutru u šumu. Seče se i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, mora se poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče. Badnjak simbolički predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Nagoveštava i drvo krsta Hristovog. Posle badnjaka u kuću se unosi slama, koja se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže dok pijuču kao pilići. Slama simboliše slamu u pećini u kojoj se Hristos rodio.
Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, a zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi do šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko u toru ovaca, koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, amin, Bože, daj.“
Položajnik simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek koji na Božić, i tokom cele naredne godine, donosi sreću u kuću.
Božićna pečenica
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku ili kokošku. Običaj vezan za klanje pečenice ostao je iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Česnica
Rano ujutro na Božić domaćica zamesi testo, od kog peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto na kom je već postavljen božićni ručak. Svi stanu za sto, a domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna, peva božićni tropar, a ako ne, čita se Očenaš naglas. Kad se molitva završi, lomi se česnica. Okreće se kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi, i to na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele godine.
Praznuje se tri dana
Drugi dan Božića prilika je za posete rođacima i prijateljima, i to se praktikuje u svim krajevima. Pošto je januar obično pun snega, po srpskim selima tog dana stariji su prezali konje i decu vozili sankama. Na Svetog Stefana, 9. januara, iz kuće se iznose slama i ostaci badnjaka. Ugarci od badnjaka se čuvaju, jer se verovalo da su lekoviti, a slama se obično nosi u voćnjak i vezuje za stabla - da bi voćke bolje rodile.
Narodno verovanje
Narodna meteorologija kaže: „Ako na Badnji dan bude oblačno - biće rodna godina. Ako se na badnjaku nakupi dosta pepela, zima će biti jaka sa mnogo snega. Ukoliko varnice iz badnjaka iskaču same, bez džaranja vatre, biće dosta meda.