MEĆAVNIK - Božićna vatra nikad ne prestaje da gori!
Godinama već na Badnji dan Kusta donosi badnjake iz planine, a onda ih u svom Drvengradu, sa sveštenikom i porodicom, založi ispred crkve... Biće tako i danas.
- Božić je za mene mnogo više od običnog okupljanja porodice. To je simboličko stanje... Dan kad je rođen onaj koji je promenio svet, popravio ga, stavio na nove temelje. Paradoksalno je što o tome govorimo danas, kad se paganizam vraća na velika vrata. Antihrišćanska antropologija je u zamahu, ona za sobom ima čitavu tu informatičku revoluciju, detronizaciju Boga, koju Amerika izvodi kroz relativizaciju uloge religije i kroz ostvarivanje masonske kontrole sveta - objašnjava Kusta.
Uzvišeni ciljevi
- Utoliko je lepo, uzvišeno i dobro što su ciljevi hrišćanstva nasleđeni iz antičke Grčke. Zapravo, ta tri pojma mene najviše vezuju za božićne praznike. Intelektualno, ali i emocionalno. Posebno što ja već šest godina postim, i što obično spojim dva posta. Taj poluisposnički recept važan je ne samo zbog zdravlja nego i zbog ideje da si, kad ti se zbog dugog posta, odricanja, pomalo manta u glavi, bolje vezan za te više sfere - kaže režiser.
Božić je, nastavlja Kusta, prilika da mu porodica bude zajedno, da u vreme „kad je sve deharmonizovano, makar taj trenutak bude obeležen harmonijom“.
Urezano u pamćenju
- Mnogo mi je stalo da moj unuk pamti detinjstvo i po Božiću, posebno po toj vatri. Utoliko je to paljenje badnjaka važno. On je tu, on će to gledati zajedno s nama, a to je ono što se urezuje u pamćenje... Ono što ostaje... Ta vatra gori uvek, ona se nikad ne gasi, postaje deo jedne slike, jednog života - uveren je Kusturica.
Posle paljenja badnjaka, Kusta i porodica će na posnu večeru, a ujutru će, kako već običaji nalažu, zajedno dočekati veliki praznik...
Rokenrol je došao iz hrišćanstva
- Na planeti je sve više ljudi, a sve manje onih koji mogu da preuzmu odgovornost na sebe. A civilizacija se oduvek drži na odgovornosti... Tvitovanje, Fejsbuk, pa to nikoga ni na šta ne obavezuje. Ovo je vreme kvantifikacije planete, a ne kvaliteta. Utoliko je religija važna. Utoliko se religiji, njenim idejama treba vraćati... Posebno hrišćanska civilizacija, bez koje ne bilo ni rokenrola, ni filma, ni svega onoga što je 20. vek izbacio zajedno s lokomotivom. Rokenrol nije došao ni iz islama ni iz budizma, on je stigao kao jedna faza, doduše antihrišćanska, ali došao je iz hrišćanstva, kao i druge dobre stvari - kaže Kusturica.