Gde će nam biti kraj?

Britanski magazin Tajm izdvojio dostignuća lekara-istraživača koja su doprinela razvoju medicine

Medicina stalno pomera svoje granice, iznalazi nove načine lečenja, otkriva drugačije terapije i lekove. Britanski magazin Tajm izdvojio je top 10 najvećih dostignuća u medicini iz prošle godine.

10. Virusi koji se bore protiv akni - posebna vrsta bezopasnog virusa napada akne, uspešno ih eliminiše, a ne ugrožava zdravlje pacijenta.

9. Iz matičnih ćelija napravljena je mišja jajna ćelija - ne samo da pomažu u lečenju raznih bolesti, matičnim ćelijama moguće je napraviti i reproduktivne organe. To su potvrdili naučnici iz Japana, koji su uspešno napravili mišju jajnu ćeliju iz koje su se razvili mladunci.

8. Dekodiranje dečjih tumora - rano otkrivanje tipa kancera kod dece i razumevanje njihovog genetskog koda pomoglo je da se stopa preživljavanja najmlađih pacijenata poveća na čak 90 odsto.

7. Brža dijagnostika na osnovu DNK kod beba - novi kompjuterski softveri omogućili su bržu analizu DNK novorođenčadi, što pomaže efikasnom otkrivanju svih genetskih mutacija zbog kojih nastaju dečje bolesti.

6. Razbijanje mita o raku dojke - poslednje analize DNK tumora dojke otkrile su da je ta bolest jednostavnija nego što se mislilo. Projekat koji se bavi istraživanjem uzroka hiljada kancera pronašao je više od 30.000 mutacija u 510 primera raka dojke, ali ne i previše podtipova.

5. Nada za bolju borbu protiv autizma - ohrabrujuće vesti za autističnu decu i njihove roditelje stižu od istraživača koji tvrde da rana terapija može da normalizuje šeme u mozgu koje daju simptome ovog stanja.

4. Delovi tela nastaju u laboratoriji - prvi grkljan napravljen je u laboratoriji uz pomoć nanotehnologije i matičnih ćelija.

3. Lek protiv HIV - „trivejda“ je kombinacija dva antivirusna leka, a koristi se da spreči infekciju virusom HIV odraslih nezaraženih ljudi.

2. Uloga mikroba u našem telu - istraživači su u 2012. završili prvu fazu projekta koji istražuje ljudske mikrobe i došli do otkrića da je većina njih prijateljska prema nama i da vredno rade kako bismo svarili hranu i izgradili jak imunitet.

1. Čak 98 odsto ljudskog genoma nije „otpad“ - nova istraživanja pokazala su da ostatak genoma reguliše metaboličke prekidače koji određuju rad određenih gena.

TAGOVI