Povratak Vladimira Vermezovića u srpski fudbal iznenadio je mnoge, najviše njega samog. Samo nekoliko meseci kasnije kaje se što je pristao na povratak u zemlju u kojoj je previše toga nesređeno.
- Fudbal u Srbiji je svakako bio jači kad sam prvi put trenirao Partizan. Slažem se da je i zemlja bila veća, zbog klubova iz Crne Gore, ali poenta je u nečem drugom. Cela Evropa se razvija, fudbal ide napred, dok mi, u najboljem slučaju, stagniramo, mada sam skloniji mišljenju da nazadujemo. Igrači razmišljaju samo o tome kako će da odu. Teško je raditi nešto što te ne ispunjava i ja ih razumem - počinje razgovor Vermezović.
♦ Da li biste se vraćali u Srbiju da ste znali da je situacija ovakva?
- Prijatelji su mi govorili da je ovde situacija loša, ali ja to nisam primećivao. Dolazio sam na odmor i zaista uživao. Onda se preselite ovde i shvatite da je sve u kolapsu. Velika većina građana bori se za goli život. Da sam sve to znao, ne bih dolazio. Zapravo, bio sam glup što nisam verovao prijateljima da je situacija zaista ovakva, ali šta da se radi.
♦ Ima li nade da će se situacija u Srbiji promeniti?
- Veliki je problem u tome što klubovi u Srbiji nemaju sistem. Tačnije, ima ga jedino Partizan. Klubovi nemaju način da zadrže igrače, uz to ne postoji lokal-patriotizam, i onda dolazimo u situaciju da Partizan i Zvezda imaju navijače u svim gradovima, za razliku, recimo, od Engleske, gde svaki deo grada ima svoj klub i nema šanse da navijate za neki drugi. Ipak, moram priznati da mi se sviđa ono što rade Vojvodina, Jagodina, Sloboda, Rad... To je način da se stvara klub, jer ne može se ništa preko noći.
♦ Dakle, u dogledno vreme neće biti napretka?
- Što se lige tiče, imam jednu utopističku ideju. Takmičenje bih napravio dekretom i u njemu ne bi bilo ispadanja. Kao, recimo, NBA liga u košarci. Tu bi bili Subotica, Zrenjanin, Beograd, Niš, Kragujevac, Pirot, Čačak... Svaki klub od lige dobije novac i sve se deli. Nema potrebe da se grade veliki stadioni, već oni od po 20.000 mesta i u Beogradu jedan veliki, gde bi se igrao derbi i mečevi reprezentacije. Liga se popunjava na pet godina, kad se pojavi klub koji u organizacionom smislu može da parira ovim koji se već takmiče.
Mihi teže nego meni
♦ Čini se da i selektor Siniša Mihajlović ima istih problema sa adaptacijom u Srbiji kao i vi.
- Tek on ne može da se privikne na sve ovo, jer je toliko godina živeo u Italiji. Sa sportskog aspekta treba definisati koji su njegovi ciljevi, da li stvaranje ekipe za budućnost ili odlazak na velika takmičenja. Ukoliko je ovo prvo, onda je ovaj put jedini ispravan, ukoliko je drugo, ovako se to ne radi.
Igrači nisu štrajkovali
♦ Kako ocenjujete polusezonu u Partizanu?
- Generalno je bilo dobro. Međutim, ne mogu da verujem da se plasira priča kako igrači nisu hteli da igraju meč protiv Rubina ili da smo ih stručni štab i ja čekali na terenu zbog navodnog štrajka. Takođe, potenciraju se priče o mojim lošim odnosima sa igračima, što je takođe neistina. Na kraju, najviše me je zabolelo što mi na konferenciji posle Tromsa niko nije postavio pitanje, a vrlo dobro znam da su pojedinci bili spremni da me masakriraju u slučaju da izgubimo.