Ovaj sibirski "revolucionar" i njegova koleginica, profesorka Marina Cuhrova, tvrde da je njihova metoda ne samo uspešna već da je i utemeljena na naučnim istraživanjima.
- Šibamo naše pacijente po guzici s jasnim medicinskim ciljem. Ovo nije neka sado-mazo priča iako smo svesni da će naša metoda kod nekih izazvati podsmeh - rekao je Pilipenko, dodajući da se metoda pokazala korisnom i kod lečenja suicidnih sklonosti i psihosomatskih poremećaja.
Bol izazvana fizičkim kažnjavanjem navodno stimuliše mozak koji ispušta endorfine koji pacijente teraju da se osećaju bolje u svojoj koži, a 22-godišnja zavisnica od heroina Nataša tvrdi da je njihov pristup lečenju zavisnosti i više nego uspešan.
- Jako boli, ali vratili su mi život. Verujem da bih bez njih bila mrtva - rekla je Nataša i dodala da nije mazohista niti su je roditelji ikad fizički kažnjavali.
- Stvarno je neprijatno, a svakim udarcem postaje sve neprijatnije. Prava agonija. Često plačem, a dok me udara, doktor objašnjava zašto je droga štetna. Bol mi pomaže da shvatim koliko je moja zavisnost opasna za moje zdravlje - rekla je Nataša koja jedan plaća oko 80 evra.
Slično iskustvo ima i 41-godišnji alkoholičar Juri koji flašu nije dotakao već godinu dana, ali dodaje da su mu tretmani izazvali probleme sa devojkom koja je posumnjala da su ožiljci na leđima rezultat perverzne igre s lokalnim devojkama. No, nakon što joj je objasnio o čemu je reč, bila je ponosna na njega.
Medicina ne gleda blagonaklono na njihove metode i tvrde da su vežba, akupunktura, masaže, seks pa čak i konzumiranje čokolade bolji za stimulaciju lučenja endorfina.
Ali, kako to obično i biva u ovakvim situacijama, zadovoljnih pacijenata više je nego dovoljno, a doktor Pilipenko uvijek se može braniti logikom da na kraju dana nije bitno kako se zavisnost pobedila - bitno je da se pobedila.