U ljubinjsko naselje Štit, koje ima 15 domaćinstava, udalo se šest Ruskinja. Na ovom broju se sve ne završava, jer sedma živi u Ljubinju, a poslednja ljubinjska nevesta je pre petnaestak dana uplovila u bračnu luku.
"Ovo je selo drukčije malo. Kad sam došla iz Moskve, veliki grad Moskva, došla sam u Ljubinje, nisam mogla da osetim ništa, malo mesto. Bilo je malo neobično, mislila sam da je malo veći grad. A sad sam navikla, i bolje mi je sad tu. Kad dođem u Moskvu, sad mi je tamo neobično. Tu vatra, ložila vatru od drva, katastrofa“, počinje svoju priču jedna od šest ljubinjskih nevesta iz Rusije Olga Nikiforova.
U malo mesto od nekih 4.000 stanovnika stigla je pre pet godina. Nije bilo lako, ali godine su učinile svoje. Olga nije prva, koja je stigla u ovu istočnohercegovačku varoš. Pre 22 godine došla je Galina Bokić, takođe iz Moskve. Predaje ruski jezik u ljubinjskoj srednjoj školi, a ipak, iako je prošlo 22 godine, nije zaboravila svoju rodnu Moskvu.
"Teško pitanje, ne mogu na to pitanje da odgovorim. Ja u srcu nosim i jedno i drugo. Radi dece nosim i ovo, a nisam svoje odbacila. Vidite, kad dugo ne budeš tamo, nekako se ohladiš. Kad dođeš, obnove se ta osećanja i bude teže", priča ona.
Galinu je pre više od dve decenije upoznao Veljko Bokić koji je radio u Rusiji. Kaže rodila se ljubav, brak, a onda povratak u Ljubinje.
"Mi smo se zabavljali pre, kad sam ja radio tamo. I tako, svideli smo se jedno drugome, i onda nije bilo više nikakvih prepreka. Svugde gde sam hteo, išli smo, gde je ona htela, išli smo. Meni se čini da su i oni ostali dobro, iako ne znam njihova mišljenje. Ima u Trebinju neki Bokić što se oženio, ima ovde bratić moj što se oženio. Nisam čuo ništa loše".
Galina je izgleda bila dobar pelcer, primila se na ovaj hercegovački krš, pa su stizale i druge Ruskinje. Nedavno je još jedan Ljubinjac u Moskvi oženio Ruskinju. Svekrva Ljuba Radić još uvek nije videla mladu, samo preko skajpa.
"Sin se oženio. Godina i po da je otišao. Venčali su se tamo. Videli smo se preko Skajpa, ali nisu još dolazili", kaže ona.
Način života i malo mesto većini Ruskinja iz Moskve bili su najveći problem, ali kuhinja nije pričinjavala poteškoće, pogotovo kad želite da udovoljite mužu.
"Ruska hrana.... Navikli smo na zdravu hranu. I srpska u ruska zajedno idu. Što voli moj muž, to mi je sve najlepše. Što moj muž traži, to kuvamo - i pasulj i pečenje i sve. Sve što zatraži, ja mogu da skuvam. Mogu i pitu da ispečem."
Poučena ikustvom prethodnice uskoro će još jedna Ruskinja krenuti put Ljubinja. Dosadašnje Ruskinje sve žive u ljubinjskom naselju Štit, u ulici koja se zove Crnogorska. Složne su, ako se Ljubinjci ne bi ljutili, da je preimenuju u Rusku - razlozi za to sigurno postoje.