BEOGRAD - Muljačina veka!
Prikupljanje i provera podataka u vezi s privatizacijom Veterinarskog zavoda Zemun (VZZ), jednom od 24 sporne privatizacije, privodi se kraju i uskoro se mogu očekivati privođenja i saslušavanja u ovom predmetu.
Ponovljen tender
Kurir otkriva kako je Srbija pljačkana kroz privatizaciju Veterinarskog zavoda Zemun, o čemu su podatke skupili i policajci u okviru akcije „Bumerang“. Nekad vodeću fabriku stočne hrane i lekova u Srbiji kupio je konzorcijum „Zekstra-Bankom“ po ceni od 9,1 milion evra, iako nije ispunjavao uslove za to. U ponovljenom tenderu za prodaju ovog državnog dobra Agencija za privatizaciju, na čijem čelu je tada bio Mirko Cvetković, znatno je promenila uslove kupovine, pa nije traženo da onaj ko kupuje VZZ mora da ispunjava sve kvalifikacije već da „bar jedan član konzorcijuma mora da se bavi, najmanje godinu dana, proizvodnjom hrane i trgovinom hranom za životinje ili proizvodnjom farmaceutskih proizvoda i njihovom trgovinom“. Kako „Zekstra“ Dragana Đurića, koja je na kraju kupila Zavod, u početku nije ispunjavala ove uslove, na mišiće je napravljen konzorcijum s firmom „Bankom“, koja se bavila samo trgovinom. Svedočenje Milana Pešuta, direktora „Bankoma“, razjašnjava kako je to urađeno.
Telefonski dogovor
- Tokom 2003, ne sećam se tačno kada, pozvao me je telefonom gospodin Zvonimir Nikezić (trenutno u pritvoru zbog privatizacije „Azotare“, prim. aut.), tada direktor konsultantske kuće „CES Mekon“, koja je bila pravni i finansijski savetnik „Zekstre“ u privatizaciji VZZ, s predlogom da uđem u konzorcijum „Zekstra-Bankom“, kome bi „Bankom“ samo dao legitimitet za učešće na tenderu - navodi Pešut. Kaže da je sastanak održan kod njega u kancelariji i da je njemu, osim Nikezića, prisustvovao i Dragan Đurić.
- „Zekstra“ nije ispunjavala niti jedan uslov, pa je Nikezić predložio da se napravi konzorcijum u cilju ispunjavanja uslova tendera. Dogovoreno je da će kupoprodajnu cenu u potpunosti platiti „Zekstra“ i da će zapravo oni postati vlasnici VZZ. Ja sam sve unapred pripremljene ugovore, čisto formalno, potpisao - posvedočio je Pešut, čija firma je „kupila“ manje od jednog procenta VZZ iako je tender dobijen zahvaljujući njihovom poslovanju, dok je „Zekstra“ postala vlasnik 69 odsto. Iskaz o tome dao je i Dušan Petrović, zastupnik konzorcijuma zaposlenih u VZZ, koji su nameravali da otkupe 70 odsto akcija VZZ.
Iako su radnici VZZ u nekoliko navrata obaveštavali Agenciju za privatizaciju, ali i Ministarstvo za privredu i privatizaciju, o nepravilnostima prilikom prodaje VZZ, uvek su dobijali isti odgovor da je sve sprovedeno po pravilu. Tačnije, Ministarstvo je ukazivalo da je to u nadležnosti Agencije, a Agencija da je radila po preporukama savetnika i zakonu.
Usvojen prigovor
Iako je VSS dva puta usvajao prigovor konzorcijuma radnika i vraćao postupak na početak, Agencija za privatizaciju je 28. januara 2005. (tada je na njenom čelu bio Miodrag Đorđević) treći put procenila da je ponuda konzorcijuma „Zekstre“ i „Bankoma“ ispravna. Ugovor o prodaju 70 odsto kapitala zaključen je 4. februara 2005. Rešenje je potpisao ministar privrede Predrag Bubalo.
Čeda na čelu komisije
Nekadašnji potpredsednik vlade Čedomir Jovanović u ponovljenom tenderu za privatizaciju bio je predsednik tenderske komisije. O Čedinoj umešanosti u ovu spornu privatizaciju govorila je i pokojna Verica Barać, a Kurir iz istrage otkriva da je Jovanović u nekoliko navrata obaveštavan o nepravilnostima.
Zavod imao zalihe antraksa i kuge!
- Strateški značaj VZZ je u tome što je za potrebe svoje bakteriološke i virusološke proizvodnje posedovao patološke sojeve bakterija i virusa ekstremno opasnih po ljudsko zdravlje, poput antraksa i kuge. Nestručno rukovanje ovim moglo bi da dovede do epidemije nesagledivih razmera - ukazao je Petrović i dodao:
- Uslovi tendera su jasno ukazivali da su pisani za već unapred odabranog kupca.
Pešutovo svedočenje
Na ovom sastanku sam pristao, na predlog Zvonimira Nikezića i Dragana Đurića, da „Bankom“ formalno uđe sa 1% učešća u Konzorcijum, bez finansijskih troškova.