Misija MMF uskoro u Beogradu

BEOGRAD - Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je danas da se dolazak misije te međunarodne finansijske organizacije u Srbiju može očekivati u narednim nedeljama, ali nije mogao da precizira kada će to tačno biti.

Lisovolik je u izjavi novinarima istakao da će u međuvremenu predstavnici MMF-a analizirati fiskalne podatke za 2012. godinu i sa nadležnim organima se dogovoriti o tačnom vremenu i ciljevima misije.

Lisovolik je napomenuo da će predstavnici MMF-a te podatke analizirati krajem januara i tokom februara.

Ne odlagati rešavanje problema javnog duga

Lisovolik je izjavio da Srbija ne sme da odlaže suočavanje sa problemom visokog javnog duga jer je po tom pokazatelju, uz Mađarsku i Albaniju, najgora u regionu, ali istovremeno mora da radi na pokretanju ekonomskog rasta.

Lisovolik je, na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi", istakao da su dva najvažnija izazova za Srbiju da kroz fiskalnu konsolidaciju postavi javni dug na održivu osnovu, kao i da pokrene održivi ekonomski rast zasnovan na izvozu.

Ti izazovi su, prema njegovim rečima, povezani jer visok javni dug zemlje guši njen privredni rast, a odsustvo rasta vremenom bi onemogućilo fiskalnu konsolidaciju.

Lisovolik je napomenuo da je u poređenju sa zemljama regiona Srbija "zabrinjavajući izuzetak" jer je u prošloj godini zabeležila najniži ekonomski rast, a najveći budžetski deficit.

On je naglasio da je ohrabrujuće što budžet za 2013. godinu sadrži mere fiskalne konsolidacije, ali da je struktura tog budžeta mogla da bude bolja u mnogim elementima jer u njega nisu uključene mere kao što je racionalizacija subvencija i ograničavanje finansiranja lokalne samouprave.

Lisovolik je ocenio da je predviđeni budžetski deficit od 3,6 odsto bruto domaćeg proizvoda preterano ambiciozan ističući da će mnogo toga zavisiti i od njegove primene, odnosno da rezultati mogu da budu i bolji i gori od predviđenih.

Kako je naveo, u Srbiji nisu najbitniji problemi kratkoročne prirode već problemi fundamentalne, strukturne prirode zbog čega su neophodne i strukturne reforme, i to u četiri oblasti - tržištu rada, penzijskom sistemu, javnim preduzećima i poslovnom okruženju.

Lisovolik je istakao da je učinak reformi najveći ako se one sprovode istovremeno i da u dve poslednje oblasti u Srbiji ima napretka, ali ne i na tržištu rada i u penzijskoj reformi.

Prema njegovim rečima, reforme koje vode ka napretku zahtevaju dovoljno hrabrosti i znanja kreatora ekonomske politike jer se njihov rezultat ne vidi odmah, a njihovo sprovođenje teže je u periodima slabog rasta nego u boljim vremenima.