Kada je 2007. godine rođena, malena Suraja težila je manje od vrećice šećera, a bila je duga oko 15-tak santimetara. Doktori tada nisu znali zašto je zdrava, bucmasta beba bila tako mala. Sada, 5 godina kasnije konačno su dijagnostifikovali retki tip patuljastog rasta za koji je poznato da je pogodio još samo tri osobe u svetu.
Sorajina mama, Atlanta Dujmovic otkrila je kako su se ona i njen muž borili do postavljanja dijagnoze i njihove nade da će Suraja moći da živi što normalnijim životom. Atlanta ima i stariju ćerku, a trudnoća sa Surajom se činila sasvim u redu, osim par sitnica.
U šestom mesecu trudnoće su joj rekli da je beba mala, i zbog toga je svake sedmice išla na kontrole, ali joj nikada nisu rekli koliko je beba mala. Ispočetka, doktori nisu bili zabrinuti i savetovali su joj bolju ishranu i neke tretmane posle porođaja koji bi mogli pomoći da beba dobije na težini.
Rečeno joj je da će beba da treba negu posle rođenja kako bi se ugojila. Ali kad se Suraja rodila i doktori su bili zatečeni. Očekivali su kost i kožu, a ona je bila bucmasta, ali izuzetno mala. Pet sati roditelji nisu mogli da vide ćerku, jer je odmah bila povrgnuta raznim testovima.
Hranjenje je bilo komplikovano, Atlanta nije mogla da doji devojčicu nego je hranjena pomoću cevčica.
- Nismo očekivali ništa ovako, bili smo u šoku, a doktori nisu davali nikakve odgovore. Suraja je provela celu godinu u bolnici pre nego je prvi put došla kući. Radili su razne pretrage, vadili joj krv, ali niko nije znao zašto je takva kakva jeste. A kada je posle prvog rođendana došla kući njena porodica je shvatila da Suraja iako je mala, ne bi smela da bude potcenjena.
- Imala je borbeni duh, a njen otac više nije želeo da je hrane preko cevčica. Pitao je lekare šta nije u redu s njenim grlom, a kad su mu rekli da je sve OK, odmah je zatražio bočicu dečije hrane i počeo da je hrani.
Pomagao joj je da sedi, pridržavao kičmu, pomagao da joj ojača vrat, vodio je po dnevnoj sobi.
- Dobili smo hrpu papira za specijalne škole, ali Suraja jeste mala, ali je njen mozak prilično napredovao. Noć pre prvog dana škole prilagođavala sam joj školsku uniformu, jer dobavljači nisu pomogli iako su obećali. Iz škole su rekli da može da dođe u uobičajenoj odeći, ali ionako je dovoljno drugačija od drugih, zašto to još više isticati?
- Sada jako voli školu, u vrtiću je bila zvezda, ali škola ju je ukrotila- konstatuje Surajina mama.