Cvijan: Smena Nate Mesarović krajem februara

Ukazao da se šteta nastala lošom reformom pravosuđa meri desetinama miliona evra

BEOGRAD - Predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije Vladimir Cvijan očekuje da će krajem februara biti smenjena predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović koja je, po njegovim rečima, "glavni krivac" za katastrofalno stanje u pravosuđu i "glavni nosilac korupcije".

Cvijan je ukazao da se šteta nastala lošom reformom pravosuđa meri desetinama miliona evra.

Govoreći o reformi pravosuđa u Srbiji i odluci Ustavnog suda da se na svoje funkcije vrate neizabrane sudije i tužioci, on je najavio da će postojeća mreža sudova biti povećana "koliko je to moguće".

"Zaista nesmotrenom i krajnje nestručnom aktivnošću, na prvom mestu Nate Mesarović, mreža sudova u vreme bivšeg režima smanjena je na 34 suda u celoj Srbiji. Siguran sam da će posle reforme koju sprovodi (ministar Nikola) Selaković sa svojim timom broj sudova u Srbiji biti bar negde oko 70 ili 80, čime će se građanima približiti pravda", rekao je Cvijan.

Po njegovim rečima, građani moraju da razumeju da su dugovi koji su nasleđeni od strane bivšeg Ministarstva pravde veoma veliki, pa sudovi neće moći da budu otvoreni u svakom gradu, ali će biti učinjeno sve kako bi sudovi bili osnovani u velikim gradovima.

Predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo pojasnio je da Skupština Srbije neće smenjivati predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, već da će samo konstatovati odluku Ustavnog suda - "kako pravnim državama i dolikuje".

"Odluka je stigla i objavljena je u Službenom glasniku. Sada ostaje da se sprovede jedna prilično komplikovana procedura. To bi moglo da se očekuje u februaru, ako sednica Visokog saveta sudstva bude održana 28. januara, kao što je predviđeno", kazao je Cvijan.

Odluku predsednice Vrhovnog kasacionog suda, koja je takođe i predsednica Visokog saveta sudstva, da ne prihvati zahtev za održavane hitne sednice Visokog saveta sudstva, Cvijan je ocenio kao "nedostatak morala u slučaju Nate Mesarović".

"Očekivao sam da će Nata Mesarović imati dovoljno morala da sama podnese ostavku i da time spreči da dalje otvaramo razne druge afere u vezi s njom i njenom porodicom, međutim njeno ponašanje je takvo kakvo je i oni će svakako odgovarati i za neke druge stvari, a ne samo za katastrofu koju je napravila u reformi pravosuđa", rekao je Cvijan.

On je naglasio da "iz prve ruke zna, dok je još radio za državne organe" da je Mesarović najviše doprinela krahu reforme pravosuđa i "katastrofalnoj mreži sudova".

"Ona je lično izbacivala pojedine sudije iz reizbora. Njena odgovornost je i izvan ustavne odgovornosti i biće sigurno pokrenuto pitanje nekih sudskih odluka koje su ona, njen sin i njeni prijatelji donosili. Odbor za pravosuđe ima dokumentaciju koja sve to dokazuje, tako da će to svakako biti nastavak jedne nažalost jedne ružne priče srpskog pravosuđa koju svi želimo da zaboravimo", poručio je Cvijan i dodao da se šteta nastala lošom reformom pravosuđa meri desetinama miliona evra.

Predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo naglasio je da je nasleđeno stanje u pravosuđu katastrofalno, ali da ministar pravde i državne uprave Selaković i njegov tim, uz pomoć poslanika Srpske napredne stranke i svojih koalicionih partnera, čine sve što je moguće kako bi se može ispravile te greške.

"Znamo da će uskoro u proceduri biti novi Zakon o mreži sudova, negde od marta ove godine zaživeće i sistem notara, vidimo i sami da su već izvršene i izmene u krivičnom zakonodavstvu, a uskoro će ući u proceduru i izmene u parničnom zakonodavstvu koje bi trebalo da ubrzaju sudske procedure", rekao je Cvijan.

On je istakao da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ima odličnu saradnju sa stručnim međunarodnim organizacijama i da se ulaže veliki trud kako bi se unapredio način donošenja zakona u Skupštini i učešće građana u tom procesu."Prekinuto je sa ranijom, negativnom praksom da se zakoni donose preko noći.

Ministarstvo pravde sada sve zakone objavljuje na internetu, održavaju se javne rasprave. Kroz Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo se trudimo da proceduru donošenja zakona učinimo što transparentnijom i da pozovemo građane i sve zainteresovane stručnjake da što više učestvuju u izradi zakona", poručio je Cvijan.