Odavno je naš Andrić primetio da u većini članaka, napisa i govora ima malo činjenica i podataka, biraju se krupne teme, daju se oštri sudovi o svemu, ali oni ne izdižu i ne osvetljavaju teme i ličnosti o kojima govore, već ih bacaju sebi pod noge i prave pijedestal svojoj ličnosti, ili, usuđujem se da dodam, pijedestal onome koji je takvu rabotu naručio i platio. To je savremena potvrda one loše karakterne osobine (ne samo naše) čiju je suštinu narod lakonski formulisao: da komšiji crkne krava!
Iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nedavno je došao šeik-prestolonaslednik Muhamed bin Zajed el Nahjan i otvorio put za investicije koje se mere stotinama miliona evra, posebno u poljoprivredi, sa značajnim obnavljanjem i poboljšanjem sistema za navodnjavanje, uključujući i najsavremeniji sistem „kap po kap“. Ponudio je znatno višu cenu za zakup zemljišta od tržišne (i to za zemlju drugog i trećeg kvaliteta), kao i za otkup „firmi“ koje su propale i to doslovno (svi radnici otpušteni, ništa ne radi!). Ulaganjem u zemlju porasla bi i vrednost ostalog zemljišta, posebno onog koje se graniči sa zakupljenim, radnici bi dobijali najviše plate u regionu.
Pravno gledano, kada se sve to sagleda kao celina, može se slobodno reći, sa šeikom bismo zaključili ugovor koji se kvalifikuje kao mešoviti poklon u našu korist. Pošto nam nije komšija, ne želi da nam krava crkne, već hoće da je oporavi i ugoji. Ali to nekima nije dovoljno, napadaju, ismevaju, trude se da nađu ružnu reč, jer u njihovom mestu ili mestu naručioca teksta važi filozofija mrtve krave ili možda i nešto gore od toga. Čak se oglašava i neka „vojvođanska vlast“ da prigovara takvom poslu, iako su u pitanju isključivo (propale) republičke „firme“. Oni koji postavljaju pitanje gde su tu paori, jer oni treba da uzmu zemlju u zakup, u stvari pitaju gde smo tu mi - gde su naši novci (čitaj naši procenti)
?! Kada bismo svaki dan vodili šeika El Nahjana u lov (njegov omiljeni hobi) da odstreli kapitalca, to ne bi bila dovoljna blagodarnost. Još je najveći um antike primetio da postoje dve vrste pravde: korektivna (pojednostavljeno - ona koja oštećenom pruža pravo na naknadu štete) i distributivna (ona koja treba da nagradi onoga koji je doprineo unapređenju društva u materijalnom ili duhovnom smislu). Kod nas do sada nije valjano opstajala kako korektivna tako i, naročito, distributivna pravda.
Školski primer je i ovo ulaganje iz Emirata. Ali negativni primeri su vrlo poučni i zato bi naši državni organi trebalo da se još predanije posvete onima koji su svoje političke funkcije (zlo)upotrebili i postali domaći šeici. Takvu vrstu „konkurencije“ šeiku El Nahjanu i naravno ne samo njemu trebalo bi odstraniti, jer narodna grbača takve terete više ne može da podnese. Izbor između crknute i oporavljene krave je jednostavan, zar ne?
Savetnik predsednika Srbije Oliver Antić