BEOGRAD - Hoće da gazduje medijima.
Tužba Dragana Đilasa protiv Kurira, teška neverovatnih 120 milijardi dinara, nije ništa drugo nego klasičan primer pokušaja zastrašivanja novinara i uticaja na uređivačku politiku, smatraju sagovornici Kurira.
U Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju za Kurir su rekli da pomno prate ovaj slučaj.
- Misija OEBS obaveštena je o ovom slučaju i pratiće dalji razvoj događaja - kažu u ovoj misiji.
Marija Laura Fransiozi, iz Kluba novinara Brisela, kaže za Kurir da sa zaprepašćenjem prati sve što se dešava sa našim novinama.
- Zaista je neverovatno da je slobodna štampa u Srbiji u tako teškoj poziciji. Pretnje novinarima koji samo rade svoj posao i informišu ljude potpuno su neprihvatljive. Slobodna štampa je vrednost kojom svaka zemlja treba da se ponosi. Ako ostanete bez toga, posledice će trpeti ne samo novinari već i cela zemlja - kaže ova iskusna novinarka.
Povodom Đilasove tužbe oglasilo se i Udruženje novinara Srbije.
- To je neprihvatljiv način uvlačenja medija u političke sukobe - poručuju iz UNS i dodaju da medij, po zakonu, ne može biti odgovoran ako je verno preneo diskusiju izrečenu u parlamentu, što je Kurir i uradio.
Podsetimo, Đilas je naš list tužio i u odštetnom zahtevu zatražio sumu od milijardu evra, koja se može porediti sa visinom ratne odštete koju su pojedine države dobile nakon rata. Iako je, kako je rekao, suma koju traži od Kurira besmislena, te da ne očekuje da sud takvu presudu i donese, lider DS je izgleda zaboravio da samo jedan odgovor na tužbu našu kuću košta oko 200.000 dinara.
Reakcije političara
- Kurir mora biti slobodan u svom radu, ne sme biti pod pritiskom u iznošenju kritičkog stava. Svi mediji moraju biti slobodni da pišu u skladu sa istinom i činjenicama koje su tačne i proverljive. I neverovatno je da sada ćute svi oni iz DS ali i iz NVO koji su bili tobožnji zaštitnici slobode medija.
- Privatno je pravo Đilasa hoće li da tuži ili ne. Međutim, ova tužba neodoljivo podseća na amandman koji je DS prvo podneo, pa povukao u skupštinskoj raspravi o Kosovu.
- Frapiran sam brojkom. Ne treba osporavati pravo štampe da objavi informaciju. Sloboda medija je neophodna, kao što glasila treba da budu odgovorna za ono što objave.
- Milijardu evra je nezapamćen odštetni zahtev, te je jasna namera Dragana Đilasa da ućutka Kurir i spreči pisanje o njemu, da zastraši ljude i ugasi novine.
- Umesto što tuži Kurir, Đilas kao predsednik jedne parlamentarne stranke dužan je da javnost podrobno upozna sa svojim poslovanjem i da saopšti koliki su prihodi njegovih firmi pre 2004. i od 2004, kada je na vlast došao Boris Tadić. U svakoj pravno uređenoj državi podrazumeva se da političari upoznaju javnost kako posluju njihove firme, a Đilas još uvek to nije učinio. Ne mogu se tužbama sakriti činjenice i ne može Đilas da ignoriše zahtev javnosti da potpuno i do kraja saopšti kako su poslovale njegove firme, sa kim su poslovale i da li je tu postojao konflikt interesa.
- Čovek koji je doveo Beograd pred bankrot, koji je držao većinu medija, a o čijem poslovanju niko nije smeo ništa da kaže godinama, podnosi tužbu protiv Kurira jer se usudio da piše o njegovim sumnjivim poslovima i traži skandalozno visoku odštetu od milijardu evra. To je vrhunac cinizma i pokušaj da obesmisli celu priču tužeći Kurir i tražeći toliki novac. Mi kao SNS nećemo dozvoliti gušenje slobode medija.
- Takav tužbeni i odštetni zahtev krajnje je neuobičajen, a još je frapantnije da se traži zabrana pisanja i kritike o radu političara. Socijalisti nikada neće podržati takav pritisak na medije. Mi se svakodnevno nalazimo na naslovnim stranama, ali nikada nismo uticali na slobodu medija u Srbiji.
Dežer: Pitanje medija važno za dobijanje datuma
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da će primena medijske strategije i sloboda medija biti deo izveštaja EK i jedno od pitanja koje će uticati na odluku o odobravanju datuma početka pregovora Srbije sa EU.
- Jasno je da će sveobuhvatna primena medijske strategije, kao i borba protiv korupcije i vladavina prava biti deo izveštaja EK - rekao je Dežer i izrazio nadu da će medijskim zakonima biti rešeno i pitanje javnosti vlasništva u medijima.