Na vrhu Afrike srpska zastava

NA VRHU AFRIKE: Srbi osvojili Kilimandžaro

Beograđane Denisa Ibišbegovića (49), Zorana Vesića (42) i Nenada Dikića (50) ni -15 stepeni Celzijusovih ni jak vetar nisu sprečili da se popnu na visinu od čak 5.895 metara

BEOGRAD - Veliki uspeh.
Trojica Beograđana Denis Ibišbegović (49), Zoran Vesić (42) i Nenad Dikić (50), članovi kluba „Avantura“, pre samo nekoliko dana bili su na čak 5.895 metara nadmorske visine na Kilimandžaru u severoistočnoj Tanzaniji. Ovi hrabri ljudi su ka vrhu i nazad putovali sedam dana i noći, a iskustvo koje su tamo stekli teško može da se opiše rečima.

- Na uspon smo krenuli 10. januara, vreme je bilo loše kao što nije u poslednjih deset godina. Bilo je -15 stepeni Celzijusa, a najgore od svega jeste vetar, koji je duvao i do 40 metara na sat. Na sebi smo imali po pet-šest slojeva različite garderobe sa specijalnom opremom. Kad bismo zastali, cirkulacija bi se usporila i tada nam je bilo ledeno, ali nijedan od nas trojice nije pomislio da odustane. Imali smo cilj - 5.895 metara - ovako o svojoj avanturi priča za Kurir Denis Ibišbegović, koji se za put spremao gotovo godinu dana.

On kaže da je Kilimandžaro u poređenju s Himalajima, gde su se takođe peli, mnogo veći izazov.

- Himalaji su za ovu planinu šetnja parkom. Odlični vodiči koje smo imali odredili su nam dobar tempo penjanja, a mi smo uspevali sve da pratimo. Kad smo se spustili, vodič nam je otkrio da je u jednom trenutku zbog lošeg vremena hteo da prekine pohod, međutim, kod nas nijednog trenutka nije bilo dileme - otkriva Ibišbegović.

U ekspediciji je pored Beograđana bilo i 12 ljudi iz tima za podršku.

- Afrikanci su bili vrlo ljubazni i vredni. Bili su pravi prijatelji na ovom putovanju. Naš glavni motiv je upoznavanje kultura, ljudi i otkrivanje svega onoga što nas duhovno obogaćuje - kaže Ibišbegović.

Denis Ibišbegović

Spavanje u vrećama na -15

- Spavali smo u šatorima, u vrećama, na -15 stepeni i zato je naša maršuta najteža jer nema čvrstih objekata za odmor. Legnemo kada se smrači, oko 20 sati, a ustajemo u samo svitanje - u šest. Ležimo po deset sati, ali tu nema pravog spavanja, sve je polusan - kaže Ibišbegović.