BEOGRAD - Ključni problemi s kojima se Srbija suočava u oblasti migracione politike jesu domaći lažni azilanti i tražioci azila iz trećih zemalja koji se trenutno nalaze u Srbiji, izjavio je direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava Dušan Ignjatović.
On je rekao da se u poslednjih 20 godina u Srbiji odvijaju značajni migracioni procesi i da se nakon potpisivanja Sporazuma o readmisiji sve veći broj srpskih građana vraća iz zemalja EU u Srbiju.
"Vlada Srbije je 2008. godine prihvatila da su migracije globalni problem koji zahteva saradnju na međunarodnom nivou. U kontekstu evropskih integracija, suočeni smo s potrebom rešavanja pitanja lažnih azilanata, odnosno građana Srbije koji pokušavaju da dobiju azil u zemljama EU pod izgovorom da su izloženi političkom pritisku u Srbiji", rekao je Ignjatović.
Prema njegovim rečima, problem postoji i s migrantima iz trećih zemalja, koji u nastojanju da dođu do EU, ostaju u prihvatnim centrima u Srbiji.
"Broj lažnih azilanata smo uspeli da smanjimo primenom kratkoročnih mera poput pojačane granične kontrole i uvođenja krivičnog dela zloupotrebe azila, ali je neophodno primeniti i dugoročne mere kao što je socio-ekonomska integracija tražilaca azila", kazao je Ignjatović.
On je naglasio da Srbija ima obavezu da u sprovođenju migracione politike obezbedi poštovanje ljudskih prava migranata.
Zamenica komesara za izbeglice u Srbiji Svetlana Velimirović izjavila je da je broj tražilaca azila iz Srbije u 2012. godini manji nego godinu dana ranije, ali i da je taj broj i dalje prevelik za postojeći državni sistem delovanja u oblasti migracija.
"Srbija je pre tri godine usvojila Strategiju delovanja u oblasti migracija koja obuhvata unapređenje normativnog okvira, formiranje međuresornih tela koja će se baviti tom problematikom i garantovanje poštovanja ljudski prava migranata", kazala je Velimirović.
Ona je dodala da je neophodno i aktivno učešće nevladinog sektora u rešavanju problema iz te oblasti. Konferenciju o pitanjima azila i readmisije u kontekstu evropskih integracija organizovala je Grupa 484 uz podršku Beogradskog centra za ljudska prava, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Kancelarije za ljudska i manjinska prava.