HAG - Odbrana Ratka Mladića osporavala je danas pred Haškim tribunalom da je Vojska Republike Srpske (VRS) u leto 1995. izazvala ljudske žrtve na sarajevskoj pijaci Markale, ali je svedok optužbe Rupert Smit ostao pri tom iskazu.
Unakrsno ispitujući generala Smita, tadašnjeg komandanta Unprofora u BiH, Mladićev branilac Dragan Ivetić ukazivao je na više "nedoslednosti" u različitim izveštajima Unprofora o Markalama.
Britanski general je odgovarao da je, pre donošenja konačnog zaključka, sve to uzeo u obzir. Upitan da li je ispitao i mogućnost da je muslimanska strana ispalila granatu na Markale, kako bi okrivila Srbe, što mu je u telefonskom razgovoru na dan eksplozije sugerisao i sam general Mladić, Smit je uzvratio da "nikada nije video dokaze za tu tvrdnju".
Na pitanja na osnovu čega je u istom razgovoru rekao Mladiću da je granata na Markale "bez ikakve sumnje" bila ispaljena s položaja VRS, "udaljenog 3,5-4 kilometra" od tržnice, Smit je odgovorio: "Izveštaji koje sam dobio naveli su me da formiram mišljenje koje sam imao pravo da formiram i da donesem sud koji sam imao pravo da donesem. I - to je bilo to".
Svedok je odbacio i sugestiju branioca Ivetića da je odluku da zatraži vazdušne napade NATO na VRS doneo i pre eksplozije na Markalama.
Smit je, međutim, potvrdio da je, pre tog incidenta, na Londonskoj konferenciji međunarodna zajednica odlučila da će svaki napad VRS na Sarajevo i druge zaštićene zone UN biti kažnjen udarima NATO.
Upitan da li je ikada zatražio da avioni NATO napadnu Armiju BiH, svedok je odgovorio negativno. Smit će u ponedeljak nastaviti da odgovara na pitanja Mladićeve odbrane. General Mladić optužen je i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.