BEOGRAD - Mutno!
Prilikom uvođenja sistema „bus-plus“ u javni gradski prevoz, Grad Beograd nije ispoštovao Zakon o javnim nabavkama, pokazuju istraživanja CINS.
Kada je raspisan tender, pravila Grada ograničila su konkurenciju, što je rezultiralo time da se prihvati ponuda konzorcijuma koji je jedini ispunjavao nove uslove, a predvodila ga je firma „Apeks solušn tehnolodži“. Pri tome, čak 51 kompanija otkupila je konkursnu dokumentaciju, a nova procedura raspisivanja konkursa i propisana pravila skoro sve njih izbacila su iz igre.
Nigde konkursa
Direkcija za javni prevoz ovaj konkurs nazvala je međunarodnim, a stotine formulara koje je trebalo da popune učesnici konkursa bili su na srpskom jeziku, ispisani ćirilicom, iako Zakon o javnim nabavkama nalaže da se za poslove čija je vrednost veća od 150 miliona dinara, kao što je sistem „bus-plus“, mora prevesti na engleski jezik.
Pored toga, iako se konkursi ovakvog obima objavljuju u domaćim i u svetskim medijima, konkurs za posao naplate karata u javnom prevozu objavljen je u nekoliko domaćih medija i na veb-sajtu Gradske uprave.
CINS je otkrio da je najmanje pet inostranih kompanija tražilo produženje roka kako bi imale vremena da dokumentaciju prevedu sa srpskog, naprave ponudu, zatim je ponovo prevedu na srpski i na ćirilici dostave Gradu. Ipak, Direkcija je sve zahteve odbila.
Od 51 kompanije koja je otkupila dokumentaciju, tri su poslale ponudu, a samo je jedna sadržala neophodnu dokumentaciju. U pitanju je konzorcijum tri firme - „Kentkart“, grupe sa sedištem u Istanbulu, „Lanus“ iz Beograda i „Apeks solušn tehnolodži“, takođe iz Beograda, firme koja je na konkursu bila predstavnik ovog konzorcijuma. On je u većinskom vlasništvu „Lanusa“, koji poseduje 90 odsto kompanije, a ostatak „Apeks solušn tehnolodžija“ u vlasništvu je jedne od firmi iz grupe „Kentkart“.
Bez zakona
U trenutku raspisivanja konkursa, Srbija nije imala Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama - usvojen je, naime, godinu dana nakon što je Grad potpisao ugovor s konzorcijumom. Iako je u tom trenutku Grad mogao da se odluči da konkurs sprovede u skladu s odredbama Zakona o javnim nabavkama, postupak je sproveo na osnovu Odluke o javnom linijskom prevozu putnika, koju je 2009. usvojio sam Grad.
Rade Đurić iz organizacije Transparentnost Srbija za CINS navodi da konkurs nije bio u potpunosti regularan.
- Problem je što Odluci o javnom linijskom prevozu nedostaju elementi neophodni za sprovođenje ovog postupka, ona ne sadrži uslove uređenja konkursa - kaže Đurić.
Do zaključenja broja Kurir nije dobio odgovore na pitanja koja je poslao Gradu, Direkciji za javni prevoz i konzorcijumu tri firme.
Posao firmi s jednim zaposlenim
U trenutku kada je Grad potpisao ugovor s konzorcijumom, u septembru 2010. godine firma „Apeks solušn tehnolodži“ imala je samo jednog zaposlenog i kapital od svega 500 evra. Posao je zaključen na period od deset godina, nakon čega sistem „bus-plus“ postaje vlasništvo Grada, a posle četiri godine, Grad dobija pravo da otkupi sistem po ceni od 5,6 miliona evra.U međuvremenu, prenosi CINS, konzorcijum je kao dobavljača uključio i firmu koja mu je na konkursu bila konkurent - „Novatronik“ iz Novog Sada, koja je na konkurs umesto ponude poslala propagandni materijal firme.
Za opremu 12 miliona evra!
Iz konkursne dokumentacije za uvođenje sistema „bus-plus“ ne vidi se koliko je konzorcijum planirao da uloži u uspostavljanje celog sistema, ali se u ovoj dokumentaciji navodi da su troškovi samo za opremu nešto viši od 12 miliona evra bez PDV. Iako sve troškove uvođenja sistema snosi konzorcijum, zauzvrat je, pored prava da od GSP preuzme posao naplate karata, dobilo i 8,53 odsto ukupnih prihoda od ovog posla.