BEOGRAD - Crno na belo.
Iako je gradonačelnik Dragan Đilas, gostujući u emisiji „Utisak nedelje“ 5. februara prošle godine, rekao da je Grad izabrao najnižu ponudu na konkursu za „bus-plus“, a s obzirom na to da je postojala samo jedna ispravna ponuda, komisija nije mogla da bira, već je prihvatila tu ponudu, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije (CINS).
Bez obrazaca
Od 51 kompanije koje su otkupile konkursnu dokumentaciju, samo tri su poslale ponudu. Od tri koverte koje su stigle na konkurs, samo jedna je sadržala svu neophodnu dokumentaciju, i to konzorcijuma tri firme - „Kentkart“, sa sedištem u Istanbulu, „Lanus“ i „Apeks solušn tehnolodži“ (AST) iz Beograda. Konkurs za veoma unosan i istovremeno skup posao naplate karata u javnom gradskom prevozu, Grad Beograd održao je po pravilima koja je sam doneo, ne poštujući Zakon o javnim nabavkama (ZJN).
- Iako je 51 kompanija otkupila konkursnu dokumentaciju i pokazala ozbiljno interesovanje za posao, komisija je na dan otvaranja mogla da konstatuje da su na konkurs stigle ponude samo tri firme. To su bile „Dijalog“ iz Beograda, „Novatronik“ iz Novog Sada i AST, kao predstavnik konzorcijuma. Dve od tri ponude koje su se našle pred komisijom bile su potpuno neispravne - navodi CINS.
„Novatronik“ je podneo kovertu u kojoj je bio samo propagandni materijal firme. U zapisniku o radu konkursne komisije navodi se da je Novak Krstić, većinski vlasnik i direktor „Novatronika“, izjavio da je došlo do „omaške u ekspediciji“, pa je prijava za konkurs završila na „drugoj adresi“.
- Kada smo videli koliki je to obim posla, pre samog davanja ponude odustali smo. Ali ako otkupite dokumentaciju, onda je red da ponudite - rekao je on.
Otprilike 18 meseci nakon što je konzorcijum okupljen oko AST potpisao ugovor sa Gradom, dva bivša takmaca na konkursu, konzorcijum i „Novatronik“, postali su partneri. Iako je prethodno planirano da displeje za autobuska stajališta obezbedi „Kentkart“, konzorcijum je odlučio da displeje ipak kupi od „Novatronika“.
Ugovaranje ovog posla, kako ističe CINS, otvorilo je pitanje da li su neki ponuđači možda sarađivali i pre konkursa. Upitan da li je slučajno podneo samo propagandni materijal firme umesto prave ponude, Novak Krstić iz „Novatronika“ negirao je bilo kakav prethodni dogovor sa AST.
Nejasna pravila
- Ako sugerišete da smo pružili neki oblik podrške „Lanusu“ ili AST, mi nismo ni čuli za bilo koga od njih - rekao je on.Procedura raspisivanja konkursa i propisana pravila, međutim, izbacila je većinu kompanija. Mada je konkurs nazvan „međunarodnim“ od strane gradske Direkcije za javni prevoz stotine stranica formulara i obrazaca koje je trebalo da popune učesnici konkursa, bile su na srpskom jeziku.
- Dokumentacija pokazuje da je najmanje pet inostranih kompanija tražilo produženje roka kako bi imale vremena da dokumentaciju prevedu sa srpskog, naprave ponudu, zatim je ponovo prevedu na srpski, napišu na ćirilici i dostave Beogradu. Direkcija je odlučila da insistira na roku od 60 dana - piše CINS.Među zainteresovanim kompanijama bili su „Simens“, „Aseko SEE“, IXXI, „Pej-ep“, „ACS solušns“, „Telefonija“ i „Mapsoft“.
Javno-privatno partnerstvo, koje podrazumeva da Grad neće snositi troškove ulaganja u sistem, izabrano je kao najbolje rešenje koje će uvećati prihode. Međutim, u trenutku raspisivanja konkursa, Srbija nije imala Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Ovaj zakon usvojen je u novembru 2011, godinu dana nakon što je Grad Beograd potpisao ugovor sa konzorcijumom koji predstavlja AST.
U ugovoru je precizirana cena opreme i softvera u iznosu od 12.153.232,00 evra bez PDV.
Iako je u tom trenutku Grad mogao da se odluči da konkurs sprovede u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama odlučeno je da se postupak sprovede na osnovu Odluke o javnom linijskom prevozu putnika, koju je 2009. usvojio sam Grad.
Loše ponude
Rade Đurić iz nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“ smatra da konkurs nije bio u potpunosti regularan.
- Problem je što odluci nedostaju elementi neophodni za sprovođenje ovog složenog postupka, nema uslova uređenja konkursa - kaže Đurić, dodajući da ni zakoni na koje se Direkcija poziva ne preciziraju način sprovođenja konkursa.
Iako Direkcija nije imala zakonsku obavezu da organizuje nadmetanje prema ZJN, on smatra da je trebalo da gradske vlasti ili primene jedini pravni akt koji sadrži takva pravila, odnosno ZJN, ili sačekaju da se usvoji Zakon o javnom privatnom partnerstvu.
On objašnjava da su za pribavljanje usluge kakva je uvođenje sistema „bus-plus“, zakonska pravila morala biti precizno definisana, posebno ona koja se odnose na način raspisivanja poziva za posao, rokove za sprovođenje, kriterijume i učesnike.
- Ta pravila su u ZJN. U ovom slučaju je umesto tog Zakona korišćena odluka koja je neodgovarajući, nedovoljan akt, niže pravne snage od zakona. Stoga je cela konkursna dokumentacija sačinjena bez pravnog temelja, pa je bilo mogućnosti za improvizaciju pravila.
Zakon nalaže da se za poslove vrednije od 150 miliona dinara (oko 1,3 miliona evra), kao što je sistem „bus-plus“, konkursna dokumentacija mora prevesti na jezik koji se koristi u međunarodnoj trgovini - objašnjava Đurić.On je dodao da je i sistem kontrole mnogo bolji kada se poštuje ZJN, jer tada postoji Komisija za zaštitu prava ponuđača.
- Ovde neispravnosti nisu ni bile podložne kritikama jer nemaš kome da se obratiš. Mala gradska komisija, koju je gradonačelnik odredio, nije imala ovlašćenja za poništavanje postupka - kaže on. Đurić smatra da je Grad mogao da dobije bolje ponude da je umesto odluke primenio ZJN.
Voze nas konsultanti
„Apeks solušn tehnolodži“ osnovao je „Lanus“ u martu 2009, tada pod nazivom „Apeks marketing“. U trenutku preuzimanja projekta „bus-plus“, „Apeks solušn tehnolodži“ imao je jednog zaposlenog i osnovni kapital od 500 evra. Četiri dana pre potpisivanja ugovora sa Direkcijom, turski „Kentkart“ otkupio je od „Lanusa“ deset odsto akcija „Apeks solušn tehnolodžija“. U trenutku potpisivanja ugovora sa Gradom, „Apeks“ je bio registrovan kao konsultantska kompanija. Tek godinu dana kasnije promenila je delatnost u „uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju“.
Milionski profiti
Iako sve troškove uvođenja sistema snosi konzorcijum, zauzvrat je, osim prava da od Gradskog saobraćajnog preduzeća preuzme posao naplate karata, dobio i 8,53 odsto ukupnih prihoda od ovog posla. Naplata karata trenutno donosi otprilike 4,6 miliona evra mesečno, što znači da od prodaje karata konzorcijum mesečno zaradi nešto manje od 400.000 evra. Ako se uzme u obzir koliko je posao naplate karata profitabilan, ne iznenađuje činjenica da su mnoge domaće i strane kompanije pokušale da za njega konkurišu.