HAG - Bivši komandant Unprofora Rupert Smit negirao je danas pred Haškim tribunalom da su međunarodne snage u BiH 1995. bile pristrasne protiv bosanskih Srba, što je u unakrsnom ispitivanju nastojala da dokaže odbrana generala Ratka Mladića, optuženog za genocid u BiH.
Mladićev branilac Dragan Ivetić tvrdio je da je Smit odluku o bombardovanju Vojske Republike Srpske, posle druge eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale u avgustu 1995, doneo bez presudnog dokaza o krivici srpske strane, na osnovu "na brzinu" dobijenih i "nepotpunih informacija".
"Bio sam i ostao potpuno uveren u moju tadašnju odluku", uzvratio je Smit, ponavljajući da je, posle razmatranja svih dostupnih izveštaja o istrazi na Markalama, zaključio da je granata na pijacu doletela iz pravca na kojem su bili položaji VRS. Upitan da li je u obzir uzeo i nalaz ruskog pukovnika Unprofora Andreja Demurenka po kojem granata nije mogla biti ispaljena s položaja VRS, Smit je odgovorio potvrdno, naglašavajući da se s tim nalazom nije složio zato što nije bio zasnovan na svim raspoloživim informacijama. Odluku da zbog toga zatraži vazdušne napade na VRS, Smit je, kako je objasnio, doneo na osnovu zaključaka Londonske konferencije iz jula 1995. po kojima je svaki napad na zaštićene zone uzrokovao NATO udare.
O tim zaključcima, po Smitovim rečima, na vreme je bio obavešten i general Mladić. Prema optužnici koja generala Mladića tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima, ta granata ubila je 43 osobe, a ubila 75 građana. Odgovarajući na pitanja odbrane, general Smit je posvedočio i da je na meti vazdušnih udara NATO protiv srpskih snaga, koji su usledili posle Markala, bilo i selo kod Kalinovika u kojem su sahranjeni roditelji generala Mladića. Svrha tog napada bila je da se pokaže kako "Mladić nije u stanju ni da zaštiti posmrtne ostatke svojih roditelja", potvrdio je Smit, pošto je branilac Ivetić to citirao iz njegove knjige Upotreba sile (Utility of the use of force). Tu informaciju Unprofor je, u vreme napada, dao i sarajevskoj štampi. Smit je ostao pri svom komentaru datom na suđenju Radovanu Karadžiću: "Ako se general Mladić osetio poniženim, trebalo je samo da zaustavi svoju vojsku". Na sugestiju branioca da je to ličilo na "lični sukob" njega i Mladića, Smit je odgovorio: "Da, u smislu da sam ja nastojao da ga nateram da se predomisli".
Branilac Ivetić sugerisao je da Unprofor nije demilitarizovao muslimanske enklave u istočnoj Bosni - Srebrenicu, Žepu i Goražde - iako mu je to bila dužnost prema sporazumu o proglašenju enklava za "sigurne zone UN", potpisanom 1993.
Potvrđujući da enklave nisu bile demilitarizovane i da je Armija BiH iz njih pokretala napade, britanski general je, međutim, naznačio da razoružavanje nije bilo zadatak Unprofora, već samih zaraćenih strana, a da su "plavi šlemovi" bili zaduženi da budu "svedok" tog procesa.
"Delovanje Unprofora bilo je apsolutno zavisno od ponašanja zaraćenih strana", kazao je Smit. Odgovarajući na pitanja Mladićevog advokata, Smit je potvrdio da je u februaru 1995. znao za "bar jednu" isporuku oružja i opreme Armiji BiH preko tuzlanskog aerodroma oko čega je došlo do "napetosti" između Unprofora i NATO, koji je negirao da su avioni sletali u Tuzlu.
Armija BiH je u jednom slučaju sprečila pripadnike Unprofora da pregledaju avion, posvedočio je Smit. Na Ivetićevo pitanje da li je zbog toga zapretio vlastima u Sarajevu vazdušnim udarima NATO, odgovorio je negativno. Suđenje Mladiću biće nastavljeno sutra, iskazom sledećeg svedoka optužbe.