BANJALUKA - Krajem maja, Srebrenka Golić, bivša savetnica premijera RS-a Milorada Dodika, odstupila je sa svoje pozicije šefa kabineta. Vratila je istovremeno i člansku kartu SNSD. Golićeva je bila lojalan savetnik Dodiku i njena ostavka je došla kao šok za posmatrače i javnost u RS. Bila je u bliskom kontaktu sa Odelenje Ambasade u Banjaluci, navodi se u poruci koju su američke diplomate napisale 20. juna 2008. posle dugog razgovora 23. maja 2008. sa Srebrenkom Golić.
"Imali smo dugi razgovor sa uzrujanom Golićevom, koja je rekla da su glavni razlozi za njenu ostavku profesionalni. Postajala je sve više frustrirana sa "haosom u kabinetu", i da je bila isključena, marginalizirana i ponižena. Golićeva se požalila zbog neobrazovanih, nekompetentnih savetnika koje je nedavno zaposlio Dodik. Dodala je da je atmosfera u kabinetu opterećena "zlom" i "intrigom". Golić je dodala da su Dodikovi ključni savetnici umešani u nesumnjivu finansijsku korupciju, ali je bila vrlo oprezna da ne uplete samog Dodika u bilo kakav kriminal. Objašnjava da je ona sama "čista od bilo kakvog kriminala", ali tvrdi da se većina Dodikovih savetnika lično obogatila daleko iznad svojih zvaničnih primanja.
Rekla je da je odbila da potpiše bilo kakve nezakonite dokumente koje su joj podnosili na potpis različiti ministri, te da je uradila sve što je bilo u njenoj moći da onemogući pristup kriminalaca i ratnih zločinaca Dodiku.
Golićeva je rekla da je često tražila od Dodika da obrati više pažnje na iznenadno i neobjašnjivo bogaćenje svojih sajetnika, ali da je Dodik odbijao da je sluša ili nije brinuo zbog toga. Uvijeno je rekla da je zbog odbijanja da učestvuje u korupciji ostala izvan Dodikovog kruga.
Izrazila je razočarenje zbog onog što je opisala kao “povećani” srpski nacionalizam unutar SNSD i Vlade RS. Rekla je da “Dodik nije ista osoba kakva je bio pre pet ili čak tri godine“, i da je dozvolio da bude zaveden od svojih savetnika.
Okrivila je trebinjskog vladiku Grigorija, među ostalim, za Dodikov povećani nacionalizam, opisujući Grigorija kao “opasnog lažova“. Golićeva je govorila kako oživljavanje nacionalističke retorike i emocija među Srbima podsjeća na 1992.
U razgovoru sa američkim diplomatama, Golićeva se opisivala kao “Jugosloven“ iz mešanog braka, govoreći da, kao nesrbin, sve više oseća da nije dobrodošla u kabinetu niti u partiji.
Dodala je da kako su njen muž i sin Srbi osjeća Srbe kao svoj narod i da dijeli njihovu sudbinu. Rekla je da je bila naivna da toliko veruje SNSD-u, otkako se pridružila kao sedamnaesti član partije još 1996.
“Uprkos ostavci sa pozicije i iz partije, očito je da ona ostaje lojalna Dodiku, kojeg je jedino kritikovala što joj je lagao obećavajući da će biti ministar, ali je nije imenovao tokom dve vlade.“
Golićeva je najviše ljutnje pokazala zbog Gordana Miloševića, Dodikovog spoljno-političkog savetnika. Opisala ga je kao jednog od mladih, novih savetnika koji su zaposleni jer govore engleski, iako nemaju akademske kvalifikacije (“Milošević ima samo srednjoškolsko obrazovanje“, primetio je pisac depeše).
Golićka je rekla da je Milošević pozajmljivao novac za cigarete kada je uposlen kao zapisničar, ali da je nedavno završio iz gradnju velike nove kuće i nabavio nova kola.
Golićeva je, takođe, kritikovala Dodikovog ključnog savetnika Slavka Mitrovića, opisujući ga kao opasnu osobu koja ima loš uticaj na Dodika. Rekla je da Mitrović, koji se sam opisuje kao neplaćeni savetnik premijera, značajno doprinosi Dodikovom povećanom nacionalizmu i da je on pripremio većinu, ako ne sve, vatrene uvodnike i kolumne koji se često pojavljuju pod Dodikovim imenom u medijima RS.
U komentaru depeše koju je potpisao ambasador Ingliš kaže se da njene tvrdnje o korupciji u Dodikovom kabinetu podsećaju na slične tvrdnje koje sve više kruže među loklanim posmatračima i u novinama.
“Ostavka Golićeve i njene opservacije daju verodostojnost tvrdnjama koje smo čuli i od drugih da je Dodikov pristup politici promenjen i da on nije pragmatični, socijaldemokratski političar kakav je bio. Drugim rečima, da je njegova nacionalistička retorika više od same retorike. To može biti i zbog toga što je sve više okružen tvrdo linijaškim i korumpiranim savjetnicima. To može biti simbol arogancije i želje za totalnom kontrolom, koja je postala očita posle nadmoćne pobede njegove partije na oktobarskim izborima 2006. godine“, piše u Inglišovoj depeši o Dodikovom kabinetu.
Vladika Grigorije i njegovi promenljivi odnosi sa Dodikom su opisani u jednoj depeši koja je poslana iz sarajevske ambasade 4. augusta 2009. godine.
Vladika Grigorije je opisan kao “iznimno lukava osoba sa posebnom sposobnošću da predvidi događaje dalje nego većina političkih lidera u Bosni“. Predviđa se da će biti značajan američki sagovornik ili u svojoj eparhiji ili na višoj poziciji u Beogradu još dugo vremena, što sugeriše i njegov izbor u Sinod SPC.
Njegove tendencije su daleko od demokratskih i inkluzivnih, što zahteva pravilan i srdačan, ali ne preterano prijateljski pristup. Naglašava se da Grigorije nema problematičnu ratnu prošlost, kao Kačavenda, i da ima šire poglede i veze, nego Jefrem i drugi u pravoslavnoj hijerarhiji.
Posebno se analizira njegov uticaj na politiku u RS, napadi na novinare i uticaj na mlade sveštenike.