Goran Karan: Ošišao bih se samo za veliku lovu!
Više ne pada na ženske suze.
Goran Karan uspeo je da svojim glasom osvoji brojna ženska srca. Zahvaljujući talentu, harizmi, dobrim pesmama i upornosti, danas je jedan od najpoznatijih muzičara s prostora bivše Jugoslavije. Splićanin, rođen u Beogradu, ne voli previše medijski da se eksponira.
U javnosti se pojavljuje samo kad za to ima povoda. Karijeru je gradio izbegavajući skandale. Ne svojom krivicom, prošle godine se našao u jednom, pošto je njegov srednji sin u jednom splitskom kafiću udario devojku. I tada nije bežao, već je javno priznao krivicu svog deteta, izvinio se devojci i njenoj porodici i time još jednom pokazao svu svoju veličinu. Karan ima još tri sina, koje je dobio u braku s bivšom suprugom Snežanom.
Goran Karan već tradicionalno se druži s beogradskom publikom svakog marta. S damama, koje uglavnom čine njegovu publiku, slavi njihov praznik, 8. mart. Ove godine će im pevati dan ranije u Sava centru.
♦ Kako teku pripreme za beogradski koncert?
- Donedavno sam najviše bio okupiran radom na novom albumu „Čovik tvoj“, a sad sam svu koncentraciju usmerio na koncertno predstavljanje pesama. S članovima benda Vagabundo odlazim na pripreme u Terme Tuhelj. Tamo ćemo provesti šest dana, a onda nas čeka turneja i prvi koncert u Zagrebu, u dvorani „Vatroslav Lisinski“.
♦ Sa ženskim fanovima dočekaćeš 8. mart. Koliko ti znači taj praznik?
- Još u osnovnoj školi, zahvaljujući majci Mileni i ljubičicama koje sam kupovao za taj praznik, shvatio sam tu borbu za polnu ravnopravnost. Osmi mart je prilika da učinimo život lepšim, dostojnijim i, zašto ne, lakšim našim draganama, bez obzira na godine i na to imaju li ulogu majke, žene, sestre, bake ili bilo koje druge vrste ljubavi u našem životu.
♦ Jednom prilikom si izjavio da si veliki emotivac. Padaš li na ženske suze?
- Nekad sam znao da padnem na ženske suze. Sada sam razvio centar za ravnotežu, pa je samo klizavo.
♦ Prepoznatljiv si po dugoj kosi. Da li si razmišljao da se ošišaš?
- Eh, koso moja, kakve li mi brige zadaješ. S dugom kosom imam problem samo kad igram picigin na splitskoj plaži Bačvice u zimskom periodu. Tada se kosa teže suši, a uz buru to može biti dosta nezgodno. Inače, nikad mi na pamet nije palo da se ošišam. Nemoralnih finansijskih ponuda nije ni bilo, tako da moja glava jos trpi gusto rastinje.
♦ Mnogi ljudi koji će čitati ovaj intervju ne znaju šta je picigin, uz koji se najčešće opuštaš. Možeš li nam objasniti o čemu je reč?
- Picigin je zaigrano stanje uma. To je retka i dobrodošla pojava, naročito kod ljudi koji su u zrelim godinama. Pet osoba, najčešće muškaraca, dodaje jedno drugom oguljenu i fino izbrušenu tenisku lopticu. Tako se lečim od stalnog brojenja, planiranja i ostalih nadriumnih aktivnosti. U prirodi si, opuštaš se, nema rezultata, nema protivnika, a ima igre, zabave i radosti koje nalazimo kod dece. Kad god mogu, trudim se da budem na Bačvicama sat i po do dva. Sve pre i posle picigina obavljam s lakoćom, jer kad odem tamo, ja sam dobio svoj kolačić sreće i mudrosti.
♦ Igraš li nekad picigin sa sugrađankama Severinom i Jelenom Rozgom?
- Malo je takozvanih uniseks sportova, a i ovo što ja igram nije baš za ženski pol.
Želim duet s Balaševićem
♦ Da li i dalje želiš da napraviš šaljivu pesmu s Balaševićem?
- Đorđe Balašević je jedan stvaran faktor mog pevačkog spomenara. Bilo bi to, da ne kažem biće to, izvrsno. Kada kažete šaljiva, unapred pesmi oduzimate dimenziju života. I suze se računaju u emocionalne znamenitosti, a smeh zna biti površno shvaćen. Zaista bi mi bila čast da otpevam nešto zajedno s Balaševićem. Bio sam na njegovom poslednjem koncertu u Splitu.
Ne plašim se Bešlića i Samardžića
♦ Halid Bešlić ima koncert u Beogradu 2. marta, dok Željko Samardžić nastupa 8. marta. Plašiš li se konkurencije?
- Halid Bešlić i Željko Samardžić su moje kolege, dobri pevači, odlični ljudi i želim im svako dobro, kao i publici koja će tada biti sa njima. Ovaj posao je kompetitivan samo na nivou slobodnog izbora, tako da nemam strah.