NOVOSRPSKI: Lajkovao sam njen hejt!
Žargon je prisutan u svim društvima i potkulturama i ne treba ga ispravljati. On se i ne može ispraviti jer je odraz bunta, a gušenje bunta stvara jači otpor. Treba imati razumevanja za potrebe mladih i za njihove jezičke novotarije.
Zabrinjava pak što tinejdžeri, ali i oni mlađi, pa i deca do sedam godina zanemaruju maternji jezik, a sve se više koriste prečicama u govoru stvarajući katkad i sasvim nelogične jezičke sklopove. Time je znatno smanjen fond reči kojima se služe.
Na "kvarenje" jezika utiču društveni faktori, čija je posledica žargon. Uz to, deca i omladina pod neprestanim su uticajem medija i interneta. Tu su i mobilni telefoni, računari, tehnološke novine koje svakodnevno donose izazove i u jezičkom smislu.
Mnoge reči iz književnog jezika deci su nepoznate, a o leksičkom fondu iz narodne ili starije književnosti da i ne govorimo. Gube se i neke gramatičke kategorije, a pojedine vrste reči (opisni pridevi i prilozi) svode se na mali broj najfrekventnijih. Domaće reči zamenjuju strane, naročito engleske.
Pozajmljenice i tuđice bogate jezik
Stučnjaci su saglasni da strane reči ne treba izbacivati, ali se one moraju prilagoditi domaćim jezičkim pravilima - izgovorno, morfološki i sintaksički. I to je sve izvodljivo.
Međutim, šta kad se strane reči počnu doživljavati kao naše, pa se od njih još izvode nove, a takav je "trend" i u srpskom. Tako nauštrb reči iz književnog jezika dobijamo lajkovati od lajk, eng. like - sviđati se, fejs - skraćenica za društvenu mrežu Fejsbuk, eng. Facebook, hejtovati - od hejt, eng. hate - mrzeti, šerovanje - od eng. share - deliti, podeliti , tagovanje - od eng. tagg - označiti).
Juče je bilo vrh, ali je danas smor
Deca se danas pitaju zašto bi rekli izvanredno, odlično, izvrsno kad umesto svega toga mogu reći - "ekstra", "vrh" ili "kul". Tinejdžerima je često dosadno, ali da izgovore tu reč - dosada - ili njen sinonim - dokolica, nema potrebe, tu je bleja. Ljutnja i mržnja su kratko i jasno - hejt; nešto prevaziđeno, beskorisno, nepotrebno, suvišno - aut, izvesno, sigurno, pouzdano - sto posto. Nema dileme je li neko prevaren ili obmanut, isfoliran je...
A tek kad se crtani junaci s televizije presele u svet kompjuterskih igara, nastupa jezik samo deci znan. Možda ne umeju da izgovore sve glasove maternjeg jezika (jer, molim vas, srpski je grub jezik, pa kako bi ga detence znalo!), ali vrlo lepo znaju da kažu fluks, akilijan, Soni Blekbons, transmisija... I još kad odasvud čuju mejling, ofis, sekondhend, tajming, ofis, pet-šop, for sejl, pi-ar, kopi-pejst, i maternji dijalekat zvuči neobično, a kamoli književni jezik.