PRODUŽEN VIKEND: I petak neradni dan!
Nakon istraživanja naučnici su došli do saznanja da bismo bili mnogo efikasniji na poslu kada bismo radili četiri umesto pet dana nedeljno.
Gambijski radnici u javnom sektoru s veseljem su dočekali nove odluke predsednika zbog kojih odsad rade od ponedeljka do četvrtka, ali im radni dan traje deset sati.
Na taj način još uvek imaju radnu nedelju od 40 sati, ali i jedan dan "vikenda" više, za koji je predsednik Džame izjavio da treba "omogućiti Gambijcima da više vremena posvete molitvi, društvenim aktivnostima i agrikulturi".
Isto to pokušali su da uvedu u Juti 2008. godine, kako bi se smanjili troškovi, ali eksperiment nije dugo trajao. Petodnevna radna nedelja vraćena je 2011. godine. Sličan predlog stavljen je na razmatranje u Oregonu i Teksasu, ali nije prošao.
Četverodnevna radna nedelja česta je pojava i u Holandiji gde jedan od tri čoveka radi ili pola radnog vremena ili 40 sati za četiri dana, a ista praksa nije nepoznanica ni u nekim zanimanjima u Velikoj Britaniji.
Petkom se pune baterije
Ipak, petodnevna radna nedelja je još uvek praksa u većini zapadnih zemalja, a Stiven Štek, 28-godišnjak iz SAD-a, koji radi u konsultantskoj firmi u Indianapolisu, i to upravo od ponedjeljka do četvrtka deset sati dnevno, smatra da je to prilično napredna opcija:
"Danas se sve odvija takvom brzinom da smatram da je petak potreban kako bi se napunile baterije. Mi petak zovemo 'dan za istraživanje'. Uz taj slobodan dan ljudi mogu da uđu u korak sa svim što se događa, da urade nešto za sebe ili provedu dan sa porodicom", ispričao je i dodao kako smatra da su zaposlenici zbog toga produktivniji:
"Ljudi na taj način nisu tako omamljeni u ponedeljak ujutro, spremniji su za rad. Mi imamo vrlo kratke rokove pa smo efikasniji, trudimo se da za vreme radnog vremena uradimo najviše što možemo".
Postoje i društveni i ekonomski razlozi zbog kojih je četvorodnevna radna nedelja dobra, objasnila je Ana Kut voditeljka društvene politike u organizaciji New Economics, koja se zalaže da radno vreme traje između 21 i 30 sati.
"Kad bismo radili kraće bilo bi više radnih mesta, što znači da bi manje ljudi živelo od socijalne pomoći i smanjila bi se nezaposlenost. Takođe, ljudi bi naučili da se opuste i uspore".
Ključ je u fleksibilnosti
Njeno mišljenje dele i brojni psiholozi, koji tvrde da mnogi ljudi danas rade gotovo neprestano, 24/7, jer razmišljaju da će biti uspešniji i plaćeniji ukoliko više rade, a to stvara paniku.
"Potpuno je suludo da ljudi kad su zatrpani poslom dolaze u osam sati ujutro, a ne odlaze pre 19 sati, iako mnogi mogu da rade od kuće s obzirom na današnju tehnologiju. Čini se da nam je odlazak na posao ugrađen u DNA, ali što duže radimo to smo više pod stresom, što znači da je to opasnije po naše zdravlje", ispričao je profesor psihologije Kari Kuper, koji doduše ne misli ni da su "zbijene" satnice rešenje.
"Ključ je u fleksibilnosti - fleksibilnosti mesta i vremena. Ljudi žele da se to dogodi, sad je potrebno samo još nadležne uveriti da je to dobro za njihove zaposlene", zaključio je.