ZAGREB - Predstavnici Evropske komisije saopštili su povodom protestnog skupa protiv uvođenja ćirilice u Vukovaru, da su prava manjina jedan od osnova Evropske unije i da moraju da važe i u Vukovaru.
Iz sedišta EU u Briselu naglašavaju da su vladavina prava i pomirenje principi na kojima je zasnovana EU i da toga moraju biti svesni svi na evropskom kontinentu, kako građani koji to moraju da poštuju, tako i vlast koja to mora da sprovodi, preneli su hrvatski mediji.
Peter Stano, portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, izjavio je za Dojče vele da ako zakoni postoje, moraju biti ispošovani.
"Za region je specifična potreba za pomirenjem i dobrim odnosima, ne samo sa susedima već i sa manjinama u zemlji. To su dva važna principa koja moraju da se imaju na umu naročito kad se radi o osetljivim pitanjima kao što je ono u Vukovaru", izjavio je Stano.
"Poštovanje vladavine prava tiče se svih. Samo članstvo u EU služi da se to obezbedi, jer je to urezano u naše zakonodavstvo i funkcionisanje EU. Svi moraju toga da budu svesni i tako da se ponašaju", izjavio je Stano.
Libor Rouček, izveštač Evropskog parlamenta za Hrvatsku podsetio je da se na popisu iz 2011. 35 odsto stanovnika Vukovara izjasnilo kao Srbi, i naglasio da se njihova prava, kao i prava ostalih manjina u svakoj drugoj evropskoj zemlji, moraju poštovati.
Reagujući na izjave o mogućem menjanju ustavnog zakona ako se sadašnja rešenja ne primenjuju, Rouček je rekao da ne bi savetovao menjanje ustavnog zakona.
"Hrvatski zakoni su fer i dobri, a situacija u Vukovaru je osetljiva jer se ljudi dobro sećaju šta se dogodilo tokom rata. Ali u interesu Hrvatske, Srbije i suseda jeste da se radi na pomirenju i da se ne gleda u prošlost već u budućnost", rekao je Rouček.
U Evropskom parlamentu ističu da se pravo dvojezičnosti u nekim zemljama koristi čak i u slučajevima sa pet ili sedam procenata zastupljenosti manjinskog stanovništva na nekom području.
I što se Hrvatske tiče, to se pravo primenjuje. Kako ustavni zakon predviđa korišćenje manjinskog jezika i pisma tamo gde je pripadnika manjine više od trećine u ukupnom stanovništvu, postoje italijanski natpisi u nekim mestima u Istri ili češki natpisi u Daruvaru.
U nekim opštinama na istoku Hrvatske kao što su Erdut, Borovo ili Trpinja postoje i natpisi ulica i ostalih institucija na srpskom, a tabli s dva pisma ima i na opštinskim zgradama u nekim drugim delovima Hrvatske.
S druge strane, nijedno od tih mesta nema table s imenom i na ćirilici jer je to u nadležnosti države, odnosno preduzeća "Hrvatske ceste".
Konačno, EU upozorava da i Vukovar i ceo region imaju visoku stopu nezaposlenosti i tešku ekonomsku situaciju, pa poziva svi da prvenstveno rade na stimulaciji ekonomije i rešavanju socijalnih problema.
Da je popravljanje te situacije prioritet za grad, slaže se i predsednik zajedničkog veća opština i poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Dragan Crnogorac.
"Znam da se velik broj građana Vukovara pitanje ćirilice nije prvo. Prvo pitanje je posao. Oni koji dolaze iz drugih gradova i sredina ne postavljaju pitanja da li građani Vukovara imaju gde da rade i od čega da žive", rekao je Crnogorac i podsetio da je u zadnjih 10 godina 5.000 građana Vukovara iselilo zbog loše ekonomske situacije, pa bi za 10-ak godina u vreme narednog popisa taj broj mogao biti još veći.
Delegacija Evropske unije u Hrvatskoj takođe je reagovala na natezanje oko uvođenja ćirilice kao službenog pisma u Vukovar.
"EU naročitu pažnju posvećuje vladavini prava i zaštiti nacionalnih manjina, a u prošlosti je Evropska komisija naglašavala napredak koji je Hrvatska postigla u tim područjima. Zakoni se moraju sprovoditi u delo, a Hrvatska treba da nastavi da neguje duh tolerancije prema manjinama", ističe se iz delegacije.
"U tom kontekstu, mirna reintegracija Vukovara, u kome hrvatski građani i hrvatske i srpske nacionalnosti zajedno žive, može se posmatrati kao uspešna priča u slučaju rešavanja sukoba u regionu", navodi se u saopštenju delegacije EU u Zagrebu.
Tokom dana i ministar uprave Arsen Bauk najavio je da u procesu uvođenja ćirilice u delu koji je u nadležnosti države nema odlaganja.