NOVI SAD - U novosadskoj knjižari "Prometej" trenutno se održava izložba "Ni koledž, ni tamnica", koja predstavlja Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci.
Antifašistička akcija Novog Sada upozorava da je ovaj logor, koji je u to vreme nazivan "malom Banjicom", bio je mesto patnje i silom nametane fašističke indoktrinacije mladih.
"Ova izložba predstavlja jednu od najotvorenijih nacističkih provokacija u Novom Sadu. Smatramo da su oni koji su ovu izložbu organizovali svesno radili na raspirivanju rasne, nacionalne i verske mržnje. Da se država Srbija drži ustava i zakona koji je sama donela izložba bi bila zatvorena, svi odgovorni i organizatori procesuirani zbog plasiranja istorijskih falsifikata i fašističke propagande", navodi se u saopštenju AFA NS.
Kako navodi istoričar Milivoj Bešlin, u pitanju je logor koji je otvoren po nalogu lidera pronacističkog pokreta 'Zbor' Dimitrija Ljotića, u koji su slani uhapšeni skojevci.
"Oni koji su pokazivali nespremnost da prihvate fašističku indoktrinaciju bili su izlagani torturi, a za pokušaje bekstva iz logora uhvaćeni omladinci bili su deportovani u logor na Banjici i potom streljani. Roditelji odbeglih interniraca bili bi nakon bekstva njihove dece uhapšeni i kao taoci otpremljeni u neki od logora", kaže Bešlin.
Glavni i odgovorni urednik "Prometeja" Zoran Kolundžija kaže da nije ulazio u to da li je u logoru bilo torture, ali je izložbu dozvolio kako bi "Novosađani mogli da čuju i drugu stranu".
"Iza ove izložbe stoji ozbiljna institucija, Istorijski arhiv iz Smederevske Palanke, koji je od nas zatražio da i u Novom Sadu predstavi ono što su ustanovili. Činjenice govore da su Nemci uhvaćene partizane i mlade komuniste streljali, dok je Zavod bio mesto gde im je život spasen prevaspitavanjem", kaže Kolundžija.
Istoričar Bešlin, međutim, naglašava da autor izložbe Aleksandar Nikolić ne spominje nasilje koje je vršeno nad logorašima.
"U Nikolićevim izjavama u javnosti, kao i prilikom otvaranja izložbe, nije istaknuto nasilje koje je uprava sprovodila nad 'neposlušnim' omladincima (tzv. "pitomci"), kažnjavajući ih fizičkom torturom i boravkom u izolatoru. Sem toga, treba naglasiti da su svi zatočenici bili izloženi izgladnjivanju, teškom fizičkom radu i lošim uslovima boravka, poput hladnoće, loših higijenskih i zdravstvenih uslova i prenatrpanosti baraka", navodi ovaj istoričar, dodajući da je tokom dve godine postojanja logora kroz njega prošlo oko 1.270 omladinaca sa područja čitave Srbije.
Bešlin dodaje da je naučna istoriografija dala mišljenje o ovom logoru, i da nema mesta za relativizaciju i izjednačavanje.
"Činjenica je da je reč o najgrubljim istorijskim neistinama, kojima se najdirektnije vrši normalizacija i legitimizacija fašizma. Ovde je, dakle, reč o klasičnom logoru pod kontrolom kvislinških snaga u kome su korišćene sve one metode koje bi svakom obrazovanijem građaninu morale biti poznate, makar, iz gradiva istorije za osnovne škole. Takođe, ovime se najdirektnije vređaju žrtve fašizma koje je Novi Sad podneo tokom okupacije. Nadam se da posle ovakvog skandala ima osnova za reagovanje tužilaštva zbog negiranja zločina okupacionih i kvislinških snaga u Srbiji od 1941-1944", kaže ovaj istoričar za Novosadski informativni portal.
Izložbu je otvorio Saša Adamović, koji je novosadskoj javnosti odranije poznat kao bivši direktor tadašnje gradske televizije "Apolo" i kasnije predsednik Političkog saveta Narodne partije Maje Gojković.
"Drago mi je što sam pozvan da otvorim ovu izložbu, pre svega kao stručnjak, budući da je moj diplomski rad bio vezan za ulogu Dimitrija Ljotića, i naravno, Zavoda za prinudno vaspitanje omladine. Podsetio bih na reči bivšeg pripadnika Ljotićevog pokreta 'Zbor', koji je naveo da je postojanje ovog zatvora omogućilo biološko spasavanje srpskog naroda putem prevaspitavanja u nacionalnom duhu", rekao je Adamović na otvaranju, a ceo njegov govor nalazi se na sajtu organizacije Novo videlo.
On je na otvaranju izjavio kako je "Zavod za prinudno vaspitanje omladine bio najoriginalniji odgovor na tadašnja dešavanja u Srbiji" i ocenio kvislinški projekat Nedićeve Srbije kao "malo ostrvo spasenja" u regionu.