BEOGRAD - Film "Krugovi" reditelja Srdana Golubovića dobio je odlične ocene na današnjoj novinarskoj projekciji u "Takvudu", a reditelj je izjavio da mu to posebno znači jer je ovo "naša priča koja nas se duboko tiče".
"Beogradsku premijeru doživljavam na poseban način. Bez obzira što film putuje po svetu i inostrana publika, koja o nama zna manje ili više, razume je na svoj način, meni je najvažnije kako film prihvataju ljudi sa kojima živim. Ova priča me lično intrigira i emocionalno pokreće", rekao je autor filma koji je dobio specijalnu nagradu žirija prošlog meseca na Sandens festivalu, gde je imao svetsku premijeru.
Evropska premijera biće 11. februara na festivalu u Berlinu, a srpska 23. februara u okviru Festa.
Scenario Meline Pota Koljević i Srđana Koljevića polazi od istinitog događaja, herojskog čina Srđana Aleksića koji je 1993. godine u Trebinju izgubio život braneći jednog Bošnjaka, civila, od svojih saboraca.
U filmu on se zove Marko i igra ga Vuk Kostić. Glavni deo radnje dešava se 12 godina kasnije i prati sudbine njegovog oca (Aleksandar Berček), mladog sina jednog od napadača (Nikola Rakočević), Markovog druga koji je hirurg (Nebojša Glogovac) i kome u operacionu salu stiže glavni napadač (Boris Isaković), zatim spašenog Bošnjaka koji je emigrirao u Nemačku (Leon Lučev) i tamo pomaže nekadašnjoj Markovoj devojci (Hristina Popović).
Kroz složene odnose likova ova slojevita priča bavi se moralnim pitanjima, odnosom zla i dobra, pravde, osvete i oproštaja...
"Ovo nije film koji daje odgovor. Mi smo od početka hteli da to bude film koji postavlja pitanje i tera publiku da bude aktivna, da ima svoj stav", rekao je Golubović.
On je najavio da će na beogradskoj premijeri gost biti Srđanov otac Rade Aleksić, a da će film uskoro biti prikazan i u Trebinju.
Melina Pota Koljević rekla je da su Radeta Aleksića upoznali preko dokumentarca RTS-a, a zatim i lično.
"Potresle su nas njegove reči da mu mnogo znači što dobija pisma od ljudi različitih nacija i vera koji se dive njegovom sinu, kao i što mu se spašeni čovek i dalje javlja i odlazi na Srđanov grob", ispričala je ona.
"Shvatili smo da su tolika pažnja ljudi i to što Srđanov čin živi u njihovoj svesti - vredni filma", izjavila je koscenaristkinja.
Koljević je dodao da im je osnovno bilo pitanje, postavljeno već u pomenutom dokumentarcu, da li je Srđanov čin imao smisla i ođeka.
"Izreka je da zlo rađa zlo, a da li čin dobra može da inspiriše na dobro? Mi smo verovali u to, jer to daje nadu za čovečanstvo", istakao je on, napominjući da su na Sandensu videli da je to univerzalna tema i da je profunkcionisala kod američke publike.
Cela glumačka ekipa je izuzetna, a na današnjoj konferenciji glavni je bio Nebojša Glogovac, čiji lik, doktor, ima dvostruku muku - grižu savesti što nije pomogao drugu, isto kao ni mnogi drugi prisutni, kada su batinaši skočili na njega na gradskom trgu usred dana, kao i dilemu u sadašnjosti - da li da se osveti kada mu glavni napadač igrom sudbine stigne na operacioni sto.
"Postoje trenuci u kojima se čoveku od straha odseku noge. Šta god mislili u samoći sobe ili u razgovoru sa prijateljima, to je na nivou instinkta", rekao je on, dodajući da je u životu imao sličnu situaciju i da je reagovao, umešao se sa srećnim ishodom jer su prišli i drugi, ali da se sve vreme užasno plašio.
Reditelj je dodao da je ovaj lik "najbliži poziciji gledalaca, 90 posto običnih ljudi koji ne bi uradili ništa".
"Svi mi smo svedoci mnogih užasnih događaja, a da li smo nešto stvarno preduzeli?", zapitao je on.
Što se tiče mogućnosti koja se ukazala hirurgu da se osveti, a koju nije iskoristio, Glogovac je rekao da bi takvo sprovođenje "pravde" značilo otvaranje novog kruga zla.
"Mislim da je način da svet bude bolji, da ljudi postanu malo prosvećeniji i pametniji, da žive opuštenije i lepše - da neke stvari i neke gadosti moramo da oprostimo i da krenemo dalje očišćeni od tog osećanja osvete, nekog "ravnanja" i pravljenja te vrste pravde", istakao je on.
Film "Krugovi" je u celini težak, sa atmosferom koja pritiska gotovo sve vreme, ali ima i svetle trenutke pomirenja, sa, uslovno rečeno, porukom da treba oprostiti, mada se učinjeno ne zaboravlja.